RTV Teorija i praksa

još jednom, ukazuje na fotografiju kao na jedan od ključnih instrumenata ne samo tehničke več i saznajne revolucije koja če nam omogučiti ulazak u elektronsko doba. Za ovu priliku, međutim, s obzirom na osnovni predmet ovog razmatranja, važnije od utvrđivanja istorijske uloge fotografije u generisanju budučih vizuelno-narativnih medija jeste istraživanje mogučnosti što ih je njena pojava otvorila u pogledu prevazilaženja podvojenosti između dugoročnih, supstancijalnih interesa umetničke prakse i neposrednih, često neprikriveno utilitarističkih interesa masovne publike. Reklo bi se, odmah, da se čini posve razumljivim i, čak, prirodnim, da jedan instrument „objektivizacije” stvamosti - zasnovan na prijemčivom i übedljivom govoru slike - ponovo uspostavi narušeni sklad interesa i posluži kao generator jedne stabilne i sadržajne osmoze. Pravi preduslov za to, međutim, ostvaren je tek elektronskom revolucijom koja je učinila da fotografija evoluira u jedan novi medij masovne komunikacije. Radi se, naravno, o televiziji. Sa pojavom televizije ove mogučnosti postaju bliže, premda se još uvek ne nalaze na neposrednom dohvatu ruku. Pojava televizije, bez sumnje, značila je pojavu još jednog sredstva reprodukcije, još jednog mehanizma transmisije - info-instrumenta koji bi trebalo da nas upozna sa sveč ostvarenim umetničkim transpozicijama stvarnosti; ali, istovremeno, značila je i pojavu jednog posve novog medija čije bi mogučnosti samostalnog, izvornog transponovanja stvarnosnog materijala bilo krajnje neuputno i, čak, pogubno zanemariti. Čini se očiglednim da ovakvo dvojstvo televizije proističe iz same njene prirode kao medija: ona, s jedne strane, „realizuje” samu sebe ispunjavajući potrebu da uobličava manifestacije žive, neposredne stvarnosti i, s druge, reprodukujući i transferišući u sopstveni izražajno-informativni sistem prethodno več oblikovan umetnički materijal. Ovo nas, sada, dovodi pred nekoliko zanimljivih, a možda i važnih pitanja, koja su u neposrednoj, prisnoj vezi ne samo sa karakterom već i sa suštinom televizije kao novog izražajnog i transmisionog medija.

17