RTV Teorija i praksa
potrebe rubrike „Karijatide savremene muzike” lista „Savremeni akordi” i za potrebe časopisa „Рго musica” tokom pedesetih i šezdesetih godina, kao i eseji „Maurice Ravei” i „О muzički iepom u folkioru”. Dok vaja portret bilo kojeg od navedenih kompozitora, Bingulac neizbežno govori i o tom umetniku i o njegovom stvaralaštvu, ali i o samom sebi, jer se rafinirana kritička analiza ne svodi samo na sudove o objektivnim značenjima, več uključuje u sebe i estetičke sudove o vrednosti zasnovane na sopstvenom estetičkom instrumentariju, ili bolje reči, na osnovu sopstvene poetike. Metodološki postupak je skoro uvek isti. Cilj analize je da se na sažet, kondenzovan način - a kratkoča je jedna od bitnih odlika piščevog stila, vrlina koju je Bingulac poprimio kao eleve francais (analogno onom musicien frangais) - odrede glavne crte stvaralaštva određenog kompozitora, uzimajuči u obzir čitav niz biografskih, psiholoških, istorijskih, socioloških i stručno-muzičkih relacija. Način na koji se to ostvaruje je sledeči: autor na početku postavlja problem, određuje se kritički prema njemu, ispituje mogučnosti pro et contra, i per definitionem sam tok rešavanja problema „filuje” pomenutim nizom obuhvačenih objektivnih relacija. Prema tome, svaki napis, ili bolje reći svaki kritički pristup je jedno suočavanje, mesto na kome u „dvostrukoj igri” dolazi do potpunog susreta kritičara sa proučavanim kompozitorom i njegovim delima, kao i kritičara sa samim sobom i svojim subjektivnim stavom. Ne zadržavajući se mnogo među platonovskim idejama i objektivnim istinama, Bingulac daje sliku samog sebe, znajući uvek šta da radi sa svojim ja. - „Uostalom i stari slikarski majstori renesanse voleli su da na svojim platnima, usred mnoštva drugih lica, nacrtaju i svoj autoportret.” 9 Prve kontakte sa muzikom, samoukost, a zatim muzičko školovanje u Parizu možemo da oslikamo Bingulčevim sopstvenim rečima, ali ne o sebi več o drugima. - ~U jednom svom ranijem radu („О josifu Marinkoviću”, Godišnjak Muzeja grada Beograda) ja sam pokušao da taj problem odlučivanja mladog muzikalnog deteta za
0 Petar Bingulac, „Josip Slavenski: Simfonija Orijenta”, „Savremeni akordi", 1954, br. 4, str. 32.
71