RTV Teorija i praksa

U daljem toku navedene studije Bingulac zahvata problem „trila” i uvodi u raspravu novog aktera, Miloja Milojeviča kao oponenta Manojloviču i Konjoviču koji su dosledni u svom oduševljenju i koji odobravaju Mokranjčev tretman „trila”. Kako autor piše, Milojevič žali što Mokranjac nije doslednije i obilato registrovao sve „trile” i „melodijske šare” 45 , što je negde ogolio melodiju i sveo je na melodijski kostur, čime je zanemario psihološku komponentu narodnog crkvenog muzičkog stvaralaštva. Ovoga puta Bingulac se javlja u poziciji odbrane Mokranjca, smatrajuči da je on „prosto digao glas protiv primitivnih neukusnosti seoskih pojaca” i da je ~u svojim zapisima ostavio sve figure i trile dobrih pojaca, koje su neophodne crkvenoj melodiji i s njom odvajkada neodvojivo vezane.” 46 Autor, parirajuči Milojeviču, konstatuje da je njegov notni primer kojim želi da istakne svoju tvrdnju neadekvatan i netipičan čime ispada da je Mokranjac namemo ogolio pesme, i u tom trenutku radikalnije reaguje dajući jedan drugi primer. Nezaobilazno, kada je reč o „trilama” rasprava dovodi Bingulca u „uzburkane vode rivalstva” karlovačkog i beogradskog pevanja i opravdanosti kako jednog tako i drugog. Opet autor uzima na nišan mišljenja Manojloviča i Konjoviča i, trudeči se da objektivnim okom sagleda problem, ipak dozvoljava da se oseti i proveje izvesna doza pristrasnosti u odbrani karlovačkog pevanja (što je donekle razumljivo jer je sam bio student Bogoslovskog fakulteta u Sremskim Karlovcima). Do toga verovatno ne bi došlo, ili bismo čak mogli da se složimo ili da se ne složimo sa njegovim tvrđenjima, da uđemo u diskusiju i bez obzira na pristrasnost, da je Bingulac svoje stavove dokumentovao argumentima, primerima i analizama. Insistiranjem samog autora sve vreme na potrebi „pažljive, dublje analize melodija”, „analize samih zapisanih meiodija”, „komparativne anaiize”, „stručno osnovane kritike sa konkretnim konstatacijama”, očekivali smo da ćemo u ovoj studiji naiči na više sistematičnosti, više dokumentovanosti i, zaista, više

46 Ibidem, str. 29. 46 Ibidem, str. 28.