RTV Teorija i praksa

bezbroj prostomih varijeteta njegovog proticanja u stvamosti. Televizija je, dakle, industrija stvarnosti. Televizijaje otvorena struktura koja teži da svojim granicaraa obuhvati život 3 i za to poseduje skoro sve potrebne tehnološke preduslove, jer se oni poklapaju sa civilizacijskim tehnološkim potencijalom. Televizija poseduje (potencijalnu) neprekidnost trajanja u vremenu i (potencijalnu) sveprisutnost, uz iluziju istovremenosti stvamog zbivanja sa procesima njene recepcije - dakle i iluziju prisutnosti recipijenta tom zbivanju. Za razliku od radija, televizija poseduje i sliku zbivanja, što je čini „potpuuim gospodarem situacije”. Otud nije preterano reći da je televizija najubedljiviji medij masovne komunikacije, i do sada verovatno najduže i najpotpunije „opštilo - čovekov produžetak" (Makluan). Inicijalna opsednutost neposrednošću dokumentamosti „živog” prenosa televizijskih stvaralaca kao i pretežnog dela teoretske misli o mediju, u početku i nikada više do danas, je „potisnula u dragi plan sve ostale (...) osobenosti televizije”. 4 Božidar Kalezić, na primer u knjizi Televizija tvrdava koja leti (str. 43-47) tvrdi da je .prostor između televizijskog gledaoca i realnosti brisan prostor i tu kamera i montaža imaju ulogu da taj prostor učine još čistijim, i nikako se ne mogu nametnuti kao posrednici u tomodnosu”. On prebacuje komercijalnoj televiziji dajoj je realnost impotentna i da ona „suzbija naše učešće i intervenciju u realnosti” zbog čega smo mi „dovedeni... u doživljaj opšte iznevere”. Naime .realnost u kameri je superiorna i uepovratna, potentna i bremenita” dok je „stvarnost pred kamerom (...) aranžirana stvarnost”, stvamost koja se može sprečiti i odabrati. „Realnost iz kamere” sprečava se, „steriliše potiskivanjem u neprirodnost tako što istinsku sirovu realnost reduciramo u procesu snimanja, laboratorijske obrade i montaže, uad realnošću se vrši hirurški zahvat ođstranjivanja muškosti. .. .Sterilizacija je maksimalna težnja televizije da

3 U svelu u kome je svakodnevni život jedini kult, jedino „sveto". 4 Rankovič, Komparativna estetika, Beograd, 1973, str. 187-196.

110