RTV Teorija i praksa

То veče, ta noćjoš traje, čini mi se, i nikad neće prestati. (kroz vetar u daljini otkucava ponoć) Ponoć otkucava. Na nogama sam jutros od pola šest. I ko zna koliko ću još tako ostati. Koliko čovek može da ne spava, nisam mogao ranije da razumem, i da se toliko dana, toliko godina, može na jcdnu jedinu stvar misliti. Deca spavaju: Amalija veruje da ja sređujcm u kujni akta i pripremam svojc odbrane: a ja njoj pišcm pisma, koja zatim cepam i spaljujem, da ne bi ostalo ni traga... PETAR MRAK: Nisi kriva, nisam kriv, neshvatljivo moje umlje, pisao joj je već nc znam koji put, cepao pisma zatim, palio ih jutrom. Nemoj da misliš da sam ja dobar a ti zla, pisao joj je, nijc reč o dobroti i o zlu. Za Ijubav to ne važi. Ona ima svoje dobro i svojc zlo. Svoje sopstvene, nepojamne terazije. IVAN PETROVIĆ: Nisam kriv, nisi kriva, znala si da sam to znao i onda, a ipak sam otišao. Ima u Ijubavi nešto nepodnošljivo, neka vatra i ncki užas, PETAR MRAK: i gde ne možeš opstali IVAN PETROVIĆ: ma kud - samo ne ovde, nckud daljc PETAR MRAK; gdc bilo

188