RTV Teorija i praksa

onda da zagnjuriš glavu u najgušći mrak, u jastuke slepe i gluvc i žto su zaborav. U snu te progoni. Brojiš, i nikako da izbrojiš. Zašto juriš na te vozove koji ti stalno izmiču. I na te nesnosne ispite koje stalno polažeš, i nikako da ih položiš. (more kao gore) ONA: Kad ne možemo biti zajedno, ncka onda gledamo isto more. Burno. Neka ti ono govori što ti ja ne mogu reći. Razumećeš, ako tu ima nešto da se razume. Tu ćemo se sresti. Biti jedno. Tu će prestati naše razlike. Naše granice. Tu ćemo izrasti iz naše kože. (more kao gore) Grizi nokte. Glcdaj more. Nemoj se maći. Budi sat sveta. Budi sit sveta. Neka se bude bure. Ncka se smiruju bure. Ti si. I kad jc tmurno. I kad je vedro. I kad je mrak. I kad jc jasno. I kad mucaš, i kad govoriš kao reka Sto teče. I nepomičan. I pružena когака. Zvezde su u tvojoj senci. U mojoj, trne bol. IVAN PETROVIĆ: Моге, mođrina i pena, odncćc nas. ONA: Моге: gorke trave i tišina, doneće nas. IVAN PETROVIĆ: Ti si vrelo gvožđe koje moram da izvučem golim rukama. Sudiš mi. Približno, a nepovratno. Sanjao sam je, strašnu i divnu, kao nikada pre toga, kao nikada Sto nijc bila ni na javi ni u snu, scm možda kad sam jc

198