RTV Teorija i praksa

prvi put iznenadio, samu i nagu, u hotelskoj sobi broj devet, uvek je bila to moja pasija da gledam šta Ijudi rade kad su sami, da ih vidim kad ih niko ne vidi, bilo joj je 18 godina, pobegla je od kuće, prkosna, htela je svojima da pokaže da je već zrela, samostalna, bio sam se neverovatno izvežbao u toj svojoj pasiji da saznam šta Ijudi rade kad su sami, kako se ponašaju, da li se i onda „izmotavaju”, eto, još kao malom, činilo mi se da se Ijudi uvek „izmotavaju”, kasnije sam reč „izmotavaju” zamenio u svojim mislima rečju „pretvaraju”. Možda je tome bila kriva moja majka, žena naočita i naročita: sećam se, bile su to moje najlepše godine dctinjstva, moje najlepžte jedino matrosko odelo, posle sam shvatio čega se sve ona morala odreći - živeli smo od njenih privatnih časova iz nemačkog jezika koje je davala priglupoj i pametnoj, svakojakoj đečurliji u prestonici i po palankama... GLAS MAJKE: Ich bin, du bist, er ist, sie sind, sie sind, utuvi, sie sind... IVAN PETROVIĆ: (preko glasa Majke) Ah... GLAS MAJKE; (nastavlja) Ich bin, du bist, er ist... IVAN PETROVIĆ: Pamtim to, pamlim samo nju, vcselu i nesrećnu, ratove ncke i naša seljakanja iz jcdne palanke u drugu, iz jednc bcdne sobc za samce u

199