RTV Teorija i praksa

drugu još bedniju sobu hotela i neprekidno... GLAS MAJKE: (izbija u prvi plan) Ich bin, du bist, er ist... IVAN PETROVIĆ: Odlazila je u kuće, često je morala da prima đake i u našoj jedinoj sobi, s jednim jedinim krevetom, gvozdenim ili na nogare... Bilo mi je već 16 godina kad sam najednom razumeo da smo puka sirotinja i beda, to ranije nisam mogao da primetim, moja majka bila je... IVAN PETROVIĆ i MAJKA: (duplo)...pauk, zmaj i anđeo... MAJKA: Nesrećna, ona je stajala između mene i te bede. IVAN PETROVIĆ; Kad mislim na svoje detinjstvo, čini mi se, bilo je neprekidna igra žmurke između mene i majke... MAJKA: Između bede i mene bile su njene đinđuve i čipke, „briselske”, „venecijanske”, njen „engleski vez”, njen veliki šešir s puno perja, njena „plereza”, taj uvek isti njen šešir, da mi je izgledalo da je bio sastavni deo nje same, kao njene rukc ili njcne oči... IVAN PETROVIĆ: Sve te reči „briselskc”, „venecijanske”, „engleski vcz”, još tada sam naučio da ih više nikad ne zaboravim, i njcne rukavice.

200