RTV Teorija i praksa

u radio-difuziji opredeliti žta se tačno finansira iz javnih prihoda (kao program, servis, usmerenje). To npr. može biti Prvi program Radio Beograda i Prvi program TV Beograd sa zadatkom da pokrivaju celokupnu teritoriju i to u trajanju od 24 časa na radiju i, recimo, 18 do 20 sati na TV, određenom strukturom i namenom programa i sl. Ostalo se može definisati drugačije da bi se ostavio prostor i za komercijalno, privatno itd. U tom sklopu treba definisati i zakonske izvore prihoda - npr. za javnu funkciju naknada (pretplata), za ostalo - ekonomska propaganda. Ukoliko se prihodi kombinuju (što je neizbežno) treba se opredeliti za njihove proporcije saglasno programskim profilima i nameni. Centar je ranije već objavio neke inostrane regule u toj oblasti pa se lako sagledava da je određena ne samo struktura prihoda i ukupan obim reklama nego i njihovo dozvoljeno trajanje (u minutima) u određenom tipu programa i vremenskom intervalu tokom dana. Modeli upravljanja javnom radio-difuzijom su naročito osetljiva tačka koju zakon o RD mora regulisati. Prošloga maja nisam slavno prošao kada sam se (unapred) zalagao da se izbegne preslikavanje parlamentarne strukture u upravnim odborima radija i televizije јег to je u ovoj oblasti krajnje štetna analogija. Javni interes mora biti šire zahvaćen a suština je u tome da se ргско (javnih) sredstava informisanja domognu glasa i oni koji (još) nisu u parlamentu. Danas je u Evropi legalizovan i tzv. vanparlamentarni pritisak, rade izvesni forumi, usvajaju se deklaracije pa se primenjuju i oblici „građanske neposlušnosti”. Realnost se, eto, konstituiše i van institucionalnih okvira a mediji ne mogu to zaobići. Doduše, ima u Evropi zakonodavstava koja sankcionišu preslikavanje parlamentarne strukture u upravljanju medijima, ima i državnih medijskih sistema (primeri Grčke i Finske su, mcđutim, različiti jer drugačije sagledavaju načine državne kontrole). U drugim zemljama zakonodavac obezbeđuje da informisanje vode najkompetentnije

18