RTV Teorija i praksa

ličnosti zemlje, mahom potpuno van parlamentarnih struktura. Primer je Francuska gde sam predsednik Republike postavlja predsednika Visokog audiovizuelnog saveta u koji ulaze predstavnici niza političkih, naučnih i kulturnih struktura. U nekim zakonima se tačno određuje kakvi (po stručnosti, opredeljenju i moralnosti) treba da budu ti Ijudi u najvišem telu radio-difuzije kao i to da se za vreme mandata ne mogu baviti drugim delatnostima. Njihova nadležnost je više nego nedvosmislena a procedura razmatranja pojedinih pitanja razrađena i obezbeđena od voluntarizma i disfunkcionalnosti. Položaj novih medija uglavnom nigde ne pominjemo smatrajući ih jednostavnim delom radio-difuzije ali sva je prilika da je neophodan njihov poseban tretman. Mislim na satelitsku i kablovsku distribuciju, RDS (Radio Data System) gde je npr. i „pejdžing” koji se već pojavljuje i kod nas, pa videoteks i teletekst, korišćenje televizora kao centra tzv. kućnog informacionog sistema itd. U velikoj meri, ako ne i u celosti, radi se takođe o javnim službama koje moraju izrikom biti navedene u novom zakonu kao što se moraju zahvatiti i nivoi radio-difuzije (od globalnog ргеко regionalnog do lokalnog) jer za njih nikako ne mogu da važe iste odredbe u pogledu prava i obaveza u preraspodeli RD prostora. U proceduru pripreme zakona ovi elementi moraju ući preko stručnih tela a zatim se moraju „oročiti” kao što se to čini i u drugim zakonodavstvima. Sklon sam da vas pozovem i na izvestan „stručni pritisak” da bi budući zakon o radio-difuziji bio kompletan, kompetentan i okrenut razvoju. Stanoje IVANOVIĆ Sekretarijat za informacije Srbije DRUŠTVENI I NORMATIVNI KONTEKST U KOJEM JE DONET NOV ZAKON Posle intervencija uvaženih kolega, pokretanja i naznaka za rešavanje mnogih pitanja, inoje učcšće u ovom razgovoru je bilno olakšano. Žcleo sam da

19