RTV Teorija i praksa

dobijanje frekvencije, da bi se obavljao deo javnih funkcija. Drugo pitanje: trebalo bi razmisliti o tome šta je javno u radio-difuziji. Javno je, po meni, sve ono što je u njegovoj funkciji i upravljanju od javnog interesa, ali čini se da se kod nas brka šta je društveni, šta javni i šta državni interes. Država je ili naše države su poletele da javni interes poistovete sa državnim. A neke idu ka tome da društveni prestroje u državni interes. Po meni, pod javnim u radio-difuziji može se promatrati svaki legalni i legitimni interes kome je pristup radiju ravnopravan, a ne jednakomeran, u čemu mi često grešimo. Pokušava se da se jednakomeran kriterij koji smo u jednom delu predizborne kampanje ustanovili postavi kao kriterij u odnosu prema raznim političkim opcijama, ne samo strankama. Ali, treba se založiti za onaj stav o ravnopravnosti kao pristupu mediju, po kome niko ne može legalni i legitimni interes diskvalifikovati i eliminisati. Mera sa kojom se ulazi u medije mora biti profesionalnom selekcijom izdejstvovana, a nikakvim drugim političkim parametrima, pa čak ni time ko je pobednik ili kakav je omjer političkih snaga u parlamentu u trenutnoj situaciji. Drugi kriterij, koji je uslov za javni karakter medija, jeste onemogućavanje favorizovanja samo jednog političkog mišljenja ili monopola bilo koje socijalne, ekonomske ili političke grupe. Sledeća stvar za koju mislim da je važna jeste pozicija parlamenta i vlade. Vlada može biti u većoj meri nosilac državnog interesa i sasvim je legitimno pravo države da osniva svoj radio. Onda je tu u pitanju državni interes a ako je parlament osnivač, onda to ni u kom slučaju ne može biti usko državni interes. Parlament može biti osnivač onih radio-difuznih organizacija kod kojih se on kao najviši autoritet javlja kao zaštitnik pluralizma. Koliko sam ja upoznat, u svetu se sve više uvažava nastojanje da kontrolu i uticaj nad radiom i televizijom, osim države imaju i institucije civilnog društva: građani organizovani u različite

42