RTV Teorija i praksa
pozorišta kome sam dotle isključivo pripadao i dobegao u svet bez slika. To bežanje ispunilo je polovinu mog života.” Uzeo je sebi, dakle, mnogo vremena da bi sebi u svetu bez slika izgradio dom i u njemu se smestio. U svetu zvuka, svetu radija, sluha, kompozitora. I tu kod Jovanovića doživljavamo malo čudo. lako je bio čovek teatra, oblikovalac reči, scenske igre, razvio se u muzičara, u kompozitora, iako ne u uobičajenom smislu te reči. Svoj zvučni svet nije stvorio pomoću gudača, drvenih duvača, limenih duvača, klavira i udaraljki, nego pomoću glasova i životinjskih zvukova, zvukova i glasova iz prirode i - kao dete jednog tehnološkog đruštva - sa tajanstvenim, nepoznatim zvučnim svetom elektroakustike. Sa takvim, za većinu kompozitora neuobičajenim sredslvima, smislio je jednu fantastičnu, poetsku, pa ipak krajnje realističku muziku. U toj muzici je, u smislu Džona Kejdža (John Cage), sadržano sve što je zvučno, nešlo što bi zapravo trebalo da stoji na raspolaganju svakom kompozitoru. Zvuci kojima se Jovanović služi za svoja radiofonska dela, tako su opštepoznati iz prirode da bi se isuviše lako mogli izroditi u trivijalnosti i nešto banalno. Takvu klopku mogu da izbegnu samo umetnici sa neobično senzibilnim sluhom, sa kreativnom maštom i disciplinovanom tehnikom komponovanja. Umetnici kao Arsenije Jovanović. Ono šlo naročito odlikuje Faunofoniju balkaniku nije njeno razigrano kolažiranje zvučnih objets rrouvćs, nego jedna skroz i naskroz razradcna muzička kompozicija sa jasno promišljcnom idejom, komad koji nam sa sjajnom inluicijom nanovo priča drevnu priču o životinjama. Životinje, životinjski zvuci i životinjski glasovi raspredaju konac kroz mitove, sage i bajke, kroz dečje priče i pripovesti za odrasle, od najranijih vremena naše civilizacije sve do dana današnjeg. Drže pred nama ogledalo, objavljuju mudrosti i gluposti, prave nas budalama i pokazuju nam put. Njihov jezik bio je inspirativan za mnoge kompozitore. Od Žanekena i Žoskena ргеко Momcvcrdija, Vivaldija, Hajdna, Betovena, Berlioza, Volfa, Malcra, Stravinskog
146