RTV Teorija i praksa

i Ravela, pa sve do Prokofjeva, Mesijana i Berioa kompozitori su koristili jezik i muziku životinja kao sredstvo, da bi učinili jasnim svoje ideje. Ali gotovo niko to nije uradio tako kao Jovanović, koji u Faunofoniji balkanici ne imitira životinje nego im daje da dođu do reči svojim sopstvenim glasovima i svojom sopstvenom muzikom. On je tako tačno naučio da shvati jezik životinja i do te mere osetio njihovu ekspresivnost, da ima izvesnost da se one same bolje mogu izražavati nego veštačke imitacije na našim muzičkim instrumentima. Sa tako načuljenim ušima, da bi mogao da mu zavidi čak i jedan Mesijan, prisluškuje ih, analizira njihov zvuk, melodiju i harmoniju, ritam i ekspresiju onog što je čuo i sve to komponuje skupa kao poetsku pripovest, zvučnu pesmu, istom tehničkom perfekcijom kojom to drugi kompozilori imaju običaj da čine sa instrumentima koje su napravili Ijudi. Jovanović je savladao svoju umelnost jer se u njoj oba aspekta procesa produkcije, intuitivno-konkretno i apstraktno, u njegovom načinu rada dopunjuju i mogu iskoristili u svom punom obimu. Posebna karakleristika Ars Akuslike Arsenija Jovanovića je njegova tema. Ta ista tema stoji takođe u središtu emisija Sludija akustičke umetnosti WDR, naime, akusličko portretisanje svela u kome živimo. Ali svojom Ijubavlju i pažljivošću za jcdan svet koji se u našem urbanizovanom društvu iz dana u dan sve manje zapaža, jer postaje sve liši, Jovanović među audioumetnicima zauzima poscbno mesto. Svel u koji nas on, kako bih voleo reći, učarava, ne vodi nas u akustički pejzaž našeg lehnizovanog sveta, ncgo zvucima i jeziku svela iz koga smo se razvili do stanja u kojem se danas nalazimo. Iz mnogih dcla savremene umctnosti postaje nam jasno da smo se odučili od log jezika, ne upotrcbljavamo ga više i jedva da još shvatamo njegov značaj, ali on još uvek postoji, još se uvck njime govori. U traganju za svetom bezslika Jovanovićjc ponovo naučio da razume laj izgubljeni jezik i doveo ga je u svom delu do toga da nanovo zazvuči. Da je u tu svrhu korislio najmodcrnije elcklroakusličke tehnike studija nijc nikakav paradoks,

147