RTV Teorija i praksa

15 u BGD gde se nalazi škola internatskog tipa, ponesite svoju garderobu, mesečna stipendija biće 3000,00 dinara. U Beogradu 24. aprila 1947. godine. Direktor Vjekoslav Afrić, sekretar Žarko Pavlović. Nada Bjelogrlić : Za četrdesetak devojaka i mladića iz svih krajeva Jugoslavije počela su predavanja na odseku glume i režije. (muzika) Posle više od četrdeset godina polaznici ove prve jugoslovenske filmske škole okupili su se u studiju Radio Beograda kako bi bar delimično osvežili svoje uspomene na onfe davne dane. (muzika) Ja sam nešto htela da kažem o Miri Trailović. Danas joj je bilo loše tako da je rekla da to odložimo, da će svakako da učestvuje ali da zaista danas ne može da dođe. Međutim, ona će naknadno snimiti svoj deo. Puno vas je sve pozdravila. (Insert br. 1) Vlada Pogačić: Mi zapravo treba da pričamo o godinama koje su toliko daleko iza nas, već više od 40 godina, i izgledaju fantastično - mislim iz današnje perspektive meni se bar tako čini. Kako sam ja uopće došao u tu filmsku školu i zašto sam uopće došao u tu filmsku školu? Odakle mi uopće hrabrost da pomislim da bih mogao da pravim filmove? Naime, ja se nikad zapravo i nisam ozbiljno zanimao filmom. Ja sam sa 15 godima čvrsto bio odlučio da budem pozorišni reditelj i bavio sam se pozorištem, a onda me je slučajno Kadrovska komisija sa radija u Zagrebu gde sam bio reditelj dramske emisije, prebacila u novinarstvo što mi se nije sviđalo. Onda je izašao oglas za Filmsku školu, i ja sam se prijavio. Tu su me odgovarali svi: - „Jesi li lud, šta će ti film, kakav je naš film, ostani u novinarstvu”. - Ja sam bio zamenik glavnog urednika, imao sam veliku platu, neshvatljivu za ono vreme, 5 300 dinara, dolazila su kola po mene da me odvezu na

179