RTV Teorija i praksa

U tom međuvremenu osniva se Ministarstvo rada u Sarajevu, i sad ministar između ostalih mene uzima i pozove me da mi kaže šta ću ja da radim. - „Druže ministre, hvala ali ja to ne želim, ja hoću da studiram.” - „Šta ćeš da studiraš?” - a ja kažem - „Visoku filmsku školu.” - „Ра šta da budeš?” „Glumica.” -,,Ti skojevka da ideš u glumice?!”. (smeh) Mića Tatić: Ja sam studirao arhitekturu i bio sam čak i predsednik Narodne studentske omladine na Arhitektonskom fakultetu. Priredbe, razne izmotacije i desno-levo pravljenje nekih koječega. Pročitamo oglas u novinama, Baja Bačić, Guta Dobričanin pokojni, moj divni drug i glumac, Zoran Longinović i ja, konkurs za Visoku filmsku školu. Ja sam primljen, Guta nije primljen. Bio sam onda mnogo lep. (smeh) Boško Bošković: Ja kao tipičan provincijalac odrastao u Prizrenu, daleko od pozorišta, daleko od svake umetnosti, ali sam uvek želeo da budem glumac, ne znam zašto. Studiram mašinsku tehniku i nalazim se na trećem semestru mašinske tehnike, uspešno studiram. Izlazi konkurs za Visoku filmsku Školu i, razume se, ja konkurišem. Audicija je bila u jednoj od sala Avala filma i to je bilo stravično kako sam ja to tada doživeo. Ulazili smo u jednu salu gde je snop svetlosti padao na deo poda a komisiju uopšte nismo videli jer je bila u mraku. Ja ulazim i ne znam šta ću, čujem glas: „Uđite u svetlo”. Ulazim ja u svetlo. - „Šta ste spremili?”. Ja kažem Ptičicu božiju od Majakovskog. To je tada bilo u modi, a ja sam mislio da to meni leži, kao dramskom glumcu. I odjedanpul čujem glas: „Nećete to recitovati.” Ja ostanem zbunjen, a momak koga nisam registrovao uopšte jer sam bio sav izbezumljen, donosi mi jednu knjigu i čujem glas koji sam kasnije identifikovao, to je bio Radoš Novaković, i kaže: „Pročitajte ovu pesmu od Prevera”. - Ja tragično raspoložen gubim mogućnost da svoju recitaciju odrecitujem, i pročitam tu pesmu. Ne znam kako sam je pročitao, prolazi izvesno vreme ja ništa ne dobijam,

181