RTV Teorija i praksa

ključeva da zveckaju jer mi je to bio simbol te osobe, sećaš se da je ona uvek držala nešto sakriveno. Znam, ona je otvarala... N. Bjelogrlić: Šta je otvarala? V Petrič: Špajz. N. Bjelogrlić: A zašto špajz? V. Petrić: Jer je onda bila racionalizacija, pa je tamo krila puter. N. Bjelogrlić: Čokoladu. V Petrić: Da li čokoladu, pitam se. Jer mi smo pripadali nekako diplomatskom magacinu. Je li tako? I tu je ona davala, sećam se, hleb, buter, i još ako odozgo dođe med to je bio delikates. I ti ključevi su meni ostali u glavi i još sam jedanput ključeve upotrebio u Americi u jednoj televizijskoj video-drami. I drugi detalj su prsti Vjekoslava Afrića. Sećam se, u velikoj sali, znaš da smo mi polagali prijemni ispit, kao danas se sećam, jedan mladić je došao i na tabli napisao: Prviput s ocem na jutrenje, odlomak iz pripovetke Lazarevićeve. Mi smo morali da napišemo scenario. Nikad nisam pisao scenario i sad onako izbezumljeni sedimo, pojavljuje se Afrić i stoji (on je voleo da se pojavljuje kao svaki glumac) i sećam se, kaže: „Vrlo je važno kako ćete početi scenario, kako ćete početi tu scenu”. Mislim da je to bila upravo scena kad sin dolazi i gleda kako se majka moli pred ikonom. ~Da li ćete početi sa njenim licem” - kaže - ~i njenim plačem, da li ćete početi sa koracima, kako prilazi, šunja se i dolazi do vrata, ili ćete poćeti (i sad jedna velika pauza) kako jedna ruka ulazi u kadar”. I sad svi gledamo (a znaš da je on imao ruke debeljuškaste kao jastučići). I ja sad ceo fokus na njegovu ruku. On pali šibicu (znaš da je on uvek pušio, mislim uvek je imao cigaršpic) upali on i meni se rasvelli sve u glavi. Kaže: - „Pali sveću, kamera se udaljava, povlači. Ali” - kaže - „опо što sam ja rekao, nijedan od ova tri početka ne smete da iskoristite”. Kako poćeti? Ja sam i zaboravio kako sam počeo, ali to mi je ostalo. I to sam upotrebio kada sam došao na televiziju. Radio sam sve tri Lazarevićeve pripovetke. Jedna je bila Prvi

185