RTV Teorija i praksa

put s ocem na jutrenje. Sećam se da je Bosiljka Boci igrala majku. Jednu scenu započeo sam tom rukom, paljenjem sveće. Bio je to hommage a Vjeko Afrić. Bora Đorđevič: Jedan naš kolega - Jelašin Sinovec - htio je biti jako savremen, htio je biti u duhu vremena, pa je tu priču Laze Lazarevića završio tako što se otac budi od alkohola i svega ostalog, i kaže - „Sine, idemo na omladinsku prugu!” Prepravio je Lazu Lazarevića! Dragomir Felba: Da li se sećate onog časa ruskog, predavao nam je Mitropan, kada je Jelašin odgovarao, a Mitropan kaže - „Ра ti ništa ne znaš! Jesi li uopšte učio ruski u gimnaziji!” - „Jesam” - odgovara Jelašin „imali smo udžbenik nekog Mitropana... ništa ne vredi!” (smeh) Đoka Jelisić. Ljuba Radičević mu je dao jednu ulogu. On uzeo da čita tekst i pročitao. „Prvi put sam pročitao celu dramu, ali mene nigde nema” - kaže Đoka. - „Ра šta si čitao” - pita ga Ljuba. - „Ра, Merkadea.” - ~Ali, Đoko, mi spremamo Makbeta” - odgovori mu Ljuba. Mirjana-Beca Samardžić: U septembru 1947. godine, kad sam došla u Visoku filmsku školu, rečeno nam je da ćemo svake večeri gledati filmove u velikoj sali u kojoj su glumci inače imali probe. Mi smo svako veće nameštali stolice i gledali 1-2 filma. To nisu bili neki specijalno birani filmovi - često je čika Miša, naš šofer, odlazio u bunker pa šta mu daju, važno je da se gleda. I tako je počelo. Projicirao filmove jedan zarobljenik Nemac, nije znao naš jezik dobro, a da se malo priuči interesovalo pokojnog Pištu Morvaja. I Pišta je sa njim radio to zato što se morala svaka rolna skidati, pošto smo imali jedan projektor, i ponovo stavljati. Gledam ja film kad se menja, okrenem se i pogledam - Pišta mnogo zgodan. Da Г da gledam Pištu, da Г da gledam film. I ja gledam njega. Jednog dana ja priđem lepo i kažem ~Da Г bi ti, druže Pišta, mene malo naučio projicirati?” On me odmeri odozgo nadole na jedan kulturan način, pošto je on bio Mađar i lepo vaspitan, nije prostački buljio, kratko me pogleda i kaže: „Zašto da ne?”, i lepo on mene nauči projicirati, a na kraju naš Nemac ostane bez posla jer smo se potrudili da ja brzo

186