RTV Teorija i praksa

naučim i da sklonimo Nemca da nam ne smeta. Tako je počela moja studija glume, života na neki način u filmskoj školi. Vanja Kraut: Beca je u to vreme nosila pantalone crne na bele pruge i napred je imala kao na radničkom kombinezonu neki plastron. Onda bi došla uveče u sobu, okrenula se i rekla: „Вгој!” i mi pogledamo, a ona je kredom pisala na zadnjem delu koliko se puta poljubila. Boško Bošković: Znači, ipak se nije na učenju projekcije završilo? Mirjana-Beca Samardžić: Uglavnom jeste, teta Gita je do te mere bila s,troga, čim bi dvoje stalo ona bi odmah prilazila i pitala „Šta ima novo?” Vanja Kraut: Ipak je Beca uspela da se ponekad poljubi sa Stevom. Ksenija Jovanović: Sa Pištom. Da se zna, jer bio je još jedan Steva, u koga sam ja bila zaljubljena: Stevan Lanji. Mile Gajić: Nastavljam Becinu priču koja je bila projicirajuća. Bio sam samo tri meseca na glumi, a onda sam otišao na režiju u Sovjetski Savez. Pomenuti, pokojni Pišta režirao je Pigmaliona. Bio sam Higins, a Bela Šubić, Bela iz Sarajeva, bila je Liza Dulitl. I eto, silazimo niz ono stepenište, divno, mermerno. Ja treba da kažem: „Gde su moje papuče, gde su moje papuče?” - hiljadu puta ja pitam i uvek, naravno, pogrešno. Počnem da se kikoćem shvativši da to što mi Pišta govori znam isto tako kao i on, ali ne umem da odglumim. Bio je to ogroman promašaj što sam se uopšte baktao glumom. Onda sam otišao na režiju. Jednom prilikom učimo Bela i ja uloge, i odštetamo. U tom trenutku tetka Gita, kao hijena, vikne za nama „Mileee!” Ja odgovorim „Tetka Gita, pa mi spremamo ulogu.” - „Znam, znam” - kaže ona - ~ali, vratite se ovamo!” Vlada Perrić: Bela Šubić! Pa zar ste zaboravili da je Bela mene odvela gore na toranj i prvi put me

187