RTV Teorija i praksa

ću režiju. Kakvu režiju, šta je to režija? Rekoh, filmska režija. E, kaže, drugovi, ja mislim ako nama članovi partije, kaže, ovako postupaju kako će tek ovi. Ja moram odmah, kaže, sad ovde da vam kažem ja ne znam kako će ovo đa se završi, ja to moram sad da referišem u Gradski komitet ali da znate i ne znam šta će biti. Molim vas, kaže, kad bude konferencija, ja ću prvi da ustanem i tebe da kritikujem. Izađe grafikon drugi dan. Toliko i toliko za Filozofski fakultet, jedan za elektrotehniku, jedan za arhitekturu i na kraju jedan za režiju. Dođe druga direktiva: otvara se filmska škola u Beogradu i ko ima smisla, ko hoće neka se javi. Može da se javi, pošto je trebalo. Sve je išlo ргеко komiteta za stipendije. Mislim da znate da je postojao Komitet za stipendije. Ja se javim. Kaže: ~gde ćeš ti, šta češ?” rekoh: „ја sam odlučio da konkurišem za filmsku školu u Beogradu”. On uzme neki spisak tamo, „ра nema toga ovde”, kako nema, rekoh, ja sam se javio, meni su rekli da se javim. „Bogami nema, ako hoćeš da studiraš ima, kaže, ovo, ovo, ovo”. Šta sad ja da radim? Kaže: ima arhitektura u Zagrebu. Ja se javim za arhitekturu, uzeo olovku, počeo da zapisujem... ~U, nema više ni za arhitekturu, ovo je popunjeno, nego ima za strojarstvo u Zagrebu.” Nakupujem tamo neke knjige u Zagrebu. Prvo matematika jedan, matematika dva, kupim tablu, kupim rajšinu tamo i počnem da idem na sastanke. Još nisu predavanja počela, nisam išao ni u pozorište ni na film. Međutim, ne da mi đavo mira, sećam se dobro da je bio 0te10... Odem ja i ošamutim se predstavom. I spakujem se ja ovako na neviđeno, nikom ništa ne javim, moji roditelji u Sarajevu, krenem u Beograd i nekako preko Tase Mladenovića koji je bio u ratu rukovodilac, uspem ja na njegovu preporuku da mene uguraju. Međulim, niko ništa nije znao, ja nisam smeo kući da se javim... Oni moji, šalju pakete u Zagreb a ja u Beogradu. Boško Boškovič: Predlažem da u nekoliko rečenica kažemo o kolegama koji nisu lu. Muharem Ćena, koji je tada došao sa Kosova, sada reditelj na televiziji i u pozorištu, jedan je od retkih koji je uvek ostao veran

194