RTV Teorija i praksa

Mile Gajić: Možda, uz sve lepote i zablude, koje smo tamo doživeli i preživeli, možda bismo mogli da kažemo da smo bili uvertira za pravu glumačku i rediteljsku školu koja se zvala Pozorišna akademija. Filmska škola je bila jedna lepa, prijatna, zanosna improvizacija u kojoj smo se mi našli s raznoraznih strana, raznih profesija, s iskustvom onih koji su nas odabrali. Sve u svemu, što neko malopre reče, te lepote su ostale u nama. A zablude je hitro zaobišla Pozorišna akademija i od početka znala s kim raspolaže, bilo da su to studenti, profesori, organizacija, zgrada, raspored rada i sve ostalo. Ljuba Radičević: Ta Filmska škola se kasnije fuzionisala sa Pozorišnom akademijom, spojila se, tako da je onda postala jedna škola, da bi kasnije od naziva Akademija za pozorište i film, došlo do toga da se proširi pa da bude Akademija za pozorište, film, radio i televiziju, do nedavne transformacije kad se formirao Univerzitet umetnosti od četiri fakulteta u Fakultet dramskih umetnosti koji je sve to objedinio. Bora Đorđević: Ja sam se hteo odužiti Vjeki Afriću i razmišljao sam na koji način, pa sam došao do ideje da bi trebalo ustanoviti jednu nagradu za vrhunska ostvarenja u našoj kinematografiji. Predložio sam u „Vjesnikovoj” kući da se uvede Nagrada za filmsko ostvarenje „Vjekoslav Afrić”. To je prihvaćeno i već imamo četiri dobitnika te nagrade. To su Dušan Kovačević, Rade Šerbedžija, Abdulah Sidran i Goran Marković. Predrag Delibašić: Možda će neko od nas da sedne ko zna kada, ako mu padne na pamet da piše i ovo će mu pomoći i ko zna šta će još sve da mu padne na pamet. Lepa Kragujević: I ko zna zašto je ovo baš ovako bilo potrebno, svako je našao sebe. Desa Berić: Ma divno je, divno je. Ksenija Jovanović: Jako je lepo, stvarno, ako se snima zahvalni smo Nadi za ovu izvanrednu ideju. Svako od nas je imao i neku potajnu želju da se sretne. Mića Tatić: Ovo je bila divna prilika. Stvarno, Nada Bjelogrlić nas je skupila preko ovog medija koji se zove

206