Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Шта му је стало с девојком се бити Да губи време и себе срамоти2

За те је боље да чувамо тајну, Паметан човек увек разум слуша. Због мене немој да се после стидиш Пред обе војске за бој љути спремне! У твојој власти сад је град и војска, Не тражи рата, кад ти мир се нуди! Ризница, диздар и град: све је твоје, Кад дођеш сви ти на заповест стоје!“ Па опет лице Сухрабу показа,

Да бисер сине, отвори дрењину. Изгледала је као рајски воћњак,

Бог не посади виткијег чемпреса: Обрве ко лук, очи газелине,

Све мислиш: сад ће гонџе да процвате!

Сухраб јој рече: „Остај верна речи, Јер видела си какав сам у боју.

Не вежи наде за зидине градске, Јер нису више од вишњега свода; Мој топуз ће их сравнити са земљом, А мене неће копље погодити!“

Тад Гурдафрида дизгине закрену, Потера граду поносита коња,

А Сухраб пође с њоме напоредо. Гуждехем сађе у двориште града, Капија клану а Гурдаферида Рањена уђе у град и у ланцу,

Па онда брзо капију затворе Препукла срца и крвавих суза. Због Гурдафриде и јадног Хеџира (Ожалости се и младо и старо. Гуждехем јурну према својој кћери (Са велможама и са јунацима

Па рече: „Ој ти лавице срчана, Свима је било срце брижно с тебе, Бој, чари, варку, све си покушала, Па опет ничим не окаља рода; Владару вишњег свода нек је слава, Што горег зла ти душман не учини!“

635:

645

650

660

665.

670