Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Оплени бесно то место и страну,

Одједном збриса зло легло са земље.

У себи рече: „Данас није време,

Сада је касно да бој заметнемо,

Ал' зором ћемо град у прах сасути, 716 Све ратне јаде на њега просути!“

Кад ово рече, узду коњу пусти

Па крену равно пут табора свога.

ДЕВЕТО ПЕВАЊЕ. Гуждехем пише књигу Каусу.

Кад Сухраб оде, старина Гуждехем Писара дозва да седе крај њега, 712% Па ситну књигу пише свом владару И на пут спрема брзога чауша.

У књизи краљу благослов жељаше

МИ нове вести овако ређаше:

„Силна је војска под тврђаву стигла, 725 Све кавгаџије, мејданџије љуте,

Пред војском иде млад јунак и храбар,

Ни двапут седам још му нема лета.

Стас му је виши од чемпреса витка

А лице сјајно као жарко сунце; 130 Лавовских прса, а висока раста,

Не видех такве руке ни топуза.

Индиску ћорду кад узме у руке,

Напуни страхом и горе и море.

Глас му је јачи од грома кад грмњ, 135 А руке брже од мача кад сече.

У Ирану му није равна парца,

У Турану му нема равна премца.

Зове се Сухраб; то је срчан јунак

Што чика дива и слона и лава. 740 Свако би рекб: „То је исти Рустем

Ил који јунак Ниремова рода!

Јуначки Хеџир за бој се опреми,

Узјаха брзог ата од мејдана,

Изађе против врлога Сухраба, 145