Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ 25

Како нам диздар Гуждехем сад јавља, Велика нам се невоља приправља,

Шта ћемо, шта је лек од ове бољег

Ко има њему раван у Ирануг“

Ко једна глава сложно шаљу Гива 825 У Забулистан Рустему јунаку,

Да поглавару гласе носи како

Опасност прети престолу краљевском

И да га зове на бојиште амо,

Јер он је нада Иранцима свима. 830 Краљ седе да се светује с писарем,

Јер ствар бејаше хитна, неодложна.

ЈЕДАНАЕСТО ПЕВАЊЕ. Каус пише Рустему и позива га из Забулистана.

Иза тог владар нареди да одмах Напишу књигу јуначком Рустему. У књизи шаље благослов јунаку: 832 „Да си ми чила срца, ведре душе! Војвода један са крајине турске Провали с војском к нама изненада. У Белом Граду одсео је с војском, А посади је пресекао излаз. 840 То ти је јунак храбар, без бојазни, Слонова тела, а лавова срца. Иранци му се не могу опрети, Ти само можеш сјај му потамнити. | На свету никог као тебе нема, 845 Јер ти се нађеш у невољи свакој, Јер ти си срце и штит Иранаца, Јер ти си лавље песнице и снаге, Јер ти си јунак од Мазендерана И избавитељ из Хамаверана! 850 Од буздована твога сунце плаче, Од мача твога и Марс пламти јаче! Рахш дигне више праха но Нил буре, На свету ни слон теби раван није! Узица твоја захвати и лава, 855