Rustem i Suhrab

ФИРДУСИ

Врх твога копља пробије и брдо!

У свакој беди ти си штит Ирана,

У твоме здрављу храбри дижу главу!

Сад изби једна хитна ствар одједном,

Од које ми је срце брижно бедном.

Све су се вође код мене састале,

Гуждехемову књигу прочитале,

Сви су се храбри сложили у тому,

Да племенити Гив до тебе иде

И ову књигу до тебе донесе,

Да чујеш добро и зло из тог писма.

Чим књигу видиш, дању или ноћу,

Не збори више, не отварај уста;

Цвет ако држиш, не примириши га,

Него се брзо одлучи и крени!

Поведи доста храбрих коњаника,

Заметни кавгу из Забулистана!

Право је рекб Гуждехем за њега:

(Сем тебе нико њему раван није!“ Кад печат метну на књигу, даде је

Јуначком Гиву, брзу попут ветра.

Још Гиву рече: „Хајде брже боље,

У руке узми узде брзог коња!

Кад до Рустема стигнеш, у Забулу

Не остај дуго све да умор ћутиш.

Стигнеш ли ноћу, јутром се поврати,

Кажи му да је војна врло близу,

Па ако славни јунак не похити,

Ми не можемо душмана разбити!“ Гав узе књигу од краља па крену,

Одјури журно, без сна и починка.

Дан и ноћ јури као брзи вихор,

Не тражи воде нити иште хлеба.

Кад јунак стиже на близу Забула

Овако стража извести Дестана:

„Долази један витез из Ирана,

На брзу коњу као облак праха!“

Рустем му с војском на сусрет изађе

И великаши с кацигом на глави.

Гав сјаха с коња и други јунаци,

860

865

870

880

890

895