Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

Кад Рустем оде а силна се војска Појави с оним борцем попут вука, Кога ћеш њему на мејдан послати, Ко ли ће над њим црн прах узвитлатиг Гуждехем виде све јунаке твоје,

Све виде и чу, велике и мале,

Па опет вели: ,Ја жалим витеза

Ком на ум падне да се с њиме бије; Права је луда ко нападне њега,

Па макар био храбар као Рустем!“ Кад владар зачу Гудерзове речи, Увиде да га саветује право;

Жао му беше свега што је рекб, Кад лака памет мозак му помути, Па рече: „Твоје речи су на месту, Добар је савет на уснама старца! Разума треба окруњеној глави,

Јер гнев и наглост не користи ништа! Сад одмах треба да к њему идете И да му лепо, благо говорите,

Од моје срџбе да га повратите

И добру срећу да му обећате.

Онда га мени слободно доведи,

Нек светло сине мојој тамној души!“ Када се Гудерз од краља опрости, Пехлевановим трагом се упути,

А за њим пођу све војводе бојне, Сви брзо крену Рустемовим трагом. Кад угледаше слоновитог мужа, Одмах се славни око њег скупише, Па почну силног војводу да славе: „Вечно нам буди весео и чио, Васцели свет ти под ногама био, Вазда ти место на престолу било! Ти знадеш како Каус мозга нема

И како свашта у наглости рекне,

А кад што рекне, одмах се покаје И зато опет по старом остаје

Ако је краљ те увредио чиме, Мранци нису ништа тому криви,

РУСТЕМ И СУХРАБ

38

1135

1140

1145

1155:

1160

1165:

117Ф%