Rustem i Suhrab

РУСТЕМ И СУХРАБ

35

Тако је Гудерз Рустему казивдб. Кад Техемтен чу, смете се па рече: „Да у мом срцу има тога страха, Одмах бих душу из тела ишчупо! Ти знадеш да ја не бежим од боја, Ал нећу да ме краљ за ништа држи!“ Рустем одуста од намере своје, Одлучи најзад краљу у двор поћи. Од увреда се прибра, на пут крену, Свечано стиже пред Каса краља. Чим га краљ виде, устаде на ноге, За оно што бп правдаше се много: „Наглост је у мом бићу и нарави (Човек је такав како га Бог створи!), А кад се душман ненадно појави, Ко млади месец срце ми се стегну. Тражећи спаса позвао сам тебе, Ти касно дође, а ја тад пренаглих. Ако сам тебе славна увредио, Мени је жао, не било ме више!“ Тад Рустем рече: „Свет припада теби, Ти заповедаш, а ми сви слушамо! И ја сам један од послушних слуга, Ако се могу бројати међу њих! Дошб сам теби да заповест чујем, Јер ти си владар света а ја слуга!“ А Каус рече: „Слоновити мужу, Нека ти увек буде светла душа! Боље је да се данас погостимо, А сутра рано да кренемо у бој!“ Нареди одмах краљевско весеље, Претвори дворе у пролетњу башту. На гозбу позва све велможе редом, А они престо бисерјем посуше. Пребирућ' жице, свирајућ' у зурлу, Стадоше јасмин-лица пред владара. До пола ноћи рујно пиће пише, О јунацима све преговорише. Све вино пише док им се не смркну МИ док им пиће главе не занесе.

1219

1225

1230

1235

1240

1245

· 1250

ЗЕ