Rustem i Suhrab

44

ФИРДУСИ

А на столици од текова стабла; Низ шатор му се спушта скупа диба, Гомиле слуга поређане стоје>“ Роб рече: „Њега Ферибурзом зову, То је краљевић и круна јунака,“ 1560 А Сухраб рече: „Тај сјај му пристаје, Кад је краљевић и кад круну носи! А ко то седи у шатору жутом2 Испред њега се сјајан барјак вије, Око њега су други разне боје, 1565 ЈЉубичаст, црвен, жут и тако даље. Страга је барјак с ликом дивљег вепра, Штап му је висок а врх сребрен месецр“ Тад Хеџир рече: „Гураз му је име, У боју с лавом не затеже узде, 1570 Врло је мудар, Гивеова рода, | Увек се снађе у муци и шкрипцу!“ Узалуд Сухраб тражи свога оца, Кад Хеџир неће истину да каже, Шта можеш светуг Бог га тако створи, 1575 Сам владар света њега тако скроји! Судбина има друго записано, Онако буде како она хоће! Кад срце свежеш за те трошне дворе, Надај се сваком невољи и јаду! 1580 Јуначки Сухраб изнова запита За оног ког је желео да види, За зелен-шатор и високог коња, За оног борца и смотану замку. Војвода Хеџир одговори брзо: 1585 „Све што сам знао, то сам ти казао, А име оног Кинеза испустих Једино зато што га не познајем!“ Тад Сухраб викну: „Немој да ме вараш, Рустема ниси никако споменб! 1590 Када је неко војевода света, У табору се сакрити не може! Ти рече: он је највећи у војсци, Штит покрајине и крајине бранич; У боју у ком сам краљ војску води, 1999