Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално пуговање - 15)

Изиђи пред Рис де С“ са Бастиљом у твом погледу; — па ево главе, ако те не врати у Париз за по сахата са пратњом.

Биће да је тако, рекох. — Онда, Бога ми! одох херцегу веселији и безбрижнији него ико под небом.

— У том опет немаш право, одговорих. — Спокојно срце, Јориче, не удара у крајности — оно је увек у среди. — Добро! добро! повиках, кад кочијаш заокрену у капију, извешћу, видим, сасвим добро; и док је он окретао двориштем и притеривао вратима, увидех да сам се преслишавањем много помогао, те нити се попех уз степенице као жртва правосуђа, којој ће одузети живот на врху — нити самустрчао уз њих у два скока, каошто чиним, кад летим теби, Елизо! да нађем живот свој.

Кад ступих у дворану, дочека ме нека особа, која је можда била таште Ф#'ћоје! али је пре личила на каквог нижег секретара, и рече ми да је Пис де С7" у послу. Ја сам крајње неук, рекох, реду којим се добија аудијенција, будући сам сасвим туђин и, што је горе, како сад стоје ствари, будући сам уз то Енглез. — (Он одговори, да то не увећава тешкоће. — Ја му се лако поклоних и казах му, да бих имао нешто важно рећи господину херцегу. Секретар погледа према степеницама, као да ме је хтео оставити и однетиту поруку некоме. — Али не смем вас обманути, рекох му, — јер то што имам рећи није ни од какве важности за Мопзјепг Је Оис де С“ — али је од велике важности за мене,

С'евЕ ипе аште ајјаште,') одговори он. — Ни у колико, рекох ја, за отменог човека. — Него молим вас, добри мој господине, продужих, кад се какав странац може надати, да ће добити приступ, — Пре два сата не, рече он, погледавши на свој сат, Број кочија у дворишту као да је потврђивао рачун да ближег изгледа немам; — а како је шетање горе доле по дворани, без живе душе ради разговора, било у овој прилици тако исто рђава ствар као дасам у самој Бастиљи, то сеја одмах вратим својој гета 5е

') „То је другаПствар!"