Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

= = == = = Њ- = = з= =

74 = Лоренс Стерн.

и наредим кочијашу да ме вози до Согаоп В!еп, што је била најближа гостионица.

Рекао бих, да је то нека коб: — ретко ћу отићи тамо куда сам наумио.

ТЕ РАШЕЗТЕР. ТЕ ЈЕ: ЈВУО 2 ИБу

Пре него што пређох половину улице, предомислих се: кад сам већ у Версаљу што не бих, помислих, -разгледао мало варош; повучем дакле узицу и наредим кочијатту да потера којом од главних улица. — Држим да варош није врло велика, рекох. Кочијаш ме замоли за извињење, што ће ме поправити, и каза ми, да је варош просто величанствена, и да мноштво првих херцега и маркиза и графова има ту своје дворце. Граф Б“, о коме ми је књижар на кеју де Сопи јуче на ноћ говорио онако лепо, паде ми одмах на ум — А што не бих отишао, помислих, до графа Б“, који тако високо мисли о енглеским књигама и о Енглезима — па му испричао своју ствар Еле предомислих се по други путе — У ствари то је било по трећи; јер сам био наменио тај дан Госпођи Р““ у улици де 56 Рлете и одано јој поручио, по њеној Ур де статфте, да ћу зацело доћи да јој се поклоним; — али мноме управљају прилике — ја њима управљати не могу: п тако, смотривши неког човека с корпицом на другој страни улице, као да продаје нешто, рекох Ла Флеру да оде до њега и да га запита где је графов дворац.

Ла Флер се врати мало пребледео у лицу и каза ми да је то један спеманег де 5. Г0ш5 који продаје рбтег. 1) — Не може бити, Ла Флере, рекох му, — Ла Флер није умео објаснити ту чудновату појаву, као ни ја сам, али је остајао при своме: видео му је, вели, златан крст са црвеном траком о рупици за дугме — а завирио му јеу котарицу и спазио рагев које је сћемаШег продавао; није се дакле могао преварити.

1) „Колаче," –