Sion

378

божју помоћ просе, и Његов бдагослов на сваки свој посао призивљу и верују, да без иомоћи божје, нема и неможе бити безопасности у животу, а без Његовог благосдова, нема и неможе бити успеха у раду људском? Нема такве науке која би била у стању научити деду модитви као што су у стању то учинити речи материне својој децн кад им отац н>ен муж на самртној постељи лежи: „дечице моја, молите се Богу." Иди на против, кад је мати бодестна, а отац са својом децом моди се Богу о њеноме здрављу.... Зацедо неможе остати за децу безпдодна вера родитељска, а нарочито кад деца виде своје родитеље гдн се са сузним очима обраћају Богу у нужди п сиротињи, и говоре: „шта да радимо? Нек буде воља божја," а у опасности: „Бог је мидостив;" ири мучним окодностпма ; „Бог ће нам цомоћи," при успеху и радости : „хвада Богу, он је дао." У оваквим случајима, свагда се признаје благост божја, божји промп сао, и Његово правосуђе. Зар то није жива наука о Вогу и његовим својствима ? И тако дакле, за децу ништа није драгоценије од њихових родитеља, а родитељичисто срдачно нризнају, да све што су добили, добили су одБога, у свему подажу наду на Бога, да је оп свеблаги отац и благодетељ свију и свакога, то зар деца неће узнати свог творца и у исто време појмити: да сви људи од Бога живот добијају ? посде тога, зар га неће од чистог срца н душе заволети ? (СВРШИЂЕ СЕ.)

Разговор с децом о вери и моралу хриш^ансноме. 13. Први одлазак Исусов у јерусалим. Да би раширио своје учење, Исус Христос крене се на иут у Јерусадпм, који беше престоница оног народа, што је састављао царство божије н за свог цара признавао само Бога. И ево додази он у Јерусалим баш на сами дан иасхе Јудејске. Ту одпочне казивати учење, које је донео с неба; а да би доказао, да то учење није његово сопствено већ божије, чинио је чуда. Ушав у храм Јерусалимски затече страшне непоредке. Пиљари, који продаваху животињу, што беше нужна за принос на жртву, начинили беху клупице и астале не само око цркве већ и у цркви, да би боље и скорије своју робу распродали. Овде беху и банкери са својим кесама и чекмеџићима. У цркви се куповало и продавадо као на каквој нијаци. Звека новаца, мукање тедадн, бдејање оваца, гукање голубова и грдица, — све ово изазиваше таку уку и шум, да сме -