Sion

379

таше молитви оиима, који су искрено желили молити се. И ови безпоредци свршаваху се пред очпма самих свештеника, који су позваии да на поредак мотре. Шта више, све се ово још и дозвољавало од стране свештеника. Овако непристојно понашање Јудеја у храму јасно је говоридо, да народ божији није уважавао Бога, својега цара. С тога Христос, који је дошао иа земљу да утврди царство божије, иебеско, у ком би се воља божија узвнснла онако као што је врше на небу анђели — одсечно осудп Јудеје за такво впхово понашање у храму. С тога узе бич у руке и изгна из храма и овце и телад, продавце и купце; па да би их већма потресао, просу им и паре из кеса, и испреврта и астале- и клунице говорећи: ,изв5 г цпте ово из храма! Дом молитве зар хоћете да начиипте ппјацом?!" Строге речи Исусове пренеразише свакога! У сваког човека сазданог по образу божију, има савест која му казује шта је добро и шта је зло. Ако човек слуша своју савест, она га јасно изобдичава за све што неваља, но ако не сдуша своју савест и пде против ове, онда гдас савести изнемогава у њему и сдаби. Но ма какав да је зао и покварен човек, он опет не може сасвим заглушити своју савест нити изгубити иотпуно слику образа и подобија божпја на себи. У противном случају он би престао бити човеком и дошао би у врсту дивљих зверова. Сви ови Јудеји., који без страха божија трговаше и продаваше у храму божијем, заглушили беху савест своју али је ппсу били сасвим изгубили. Прекор, који чуше од Христа, пробудио је у њима осећање стида; они признадоше своју кривицу и, немогући опра вдатп се одоше један по један пз храма ћутећкп. А на ово није пх толпко склонио глас Исусов, кога они још сматраху за цроста, обична човека, колико глас њихове савести. И свештеницима требало је да признаду своју кривицу; јер је и њима говорила савест то исто, што п осталима. Ах ови беху гордп, самољубиви; а горди и самољубиви људи нерадо признају своје погрешке ни пред самима собом. Они теже пошто по то да се оправдају и пред собом п пред другпма, и ако немогу, онда сматрају за највећега непријатеља оног, који их је у греху изобличио. Обличење Исуса јако задирну Фарисеје, те с тога, уместо да окрпве себе што закон руше, они окривише Исуса што их изобличава. Исус изтера из храма оне, којпма је Синедрион дозволио ту трговати, а то ће рећи да Исус рачуна себе већпм и од Синедрпона, и издаје се за нарочитог посланпка божнја. А ко рачуна себе да је већи од Сине-