Sion

380

дриона и да је посданик божији, тај по законпма Јудејскпм подлежи смртној каштиги. Дакле Исус засдужује смртну каштигу. С тога подилазе онп к њему п пптају га: „Чиме ћеш тп доказатп п уверитп пас, да ти пмаш адаст тако поступати у цркви?" Исус је пмао вдаст да чппп чуда, чпме би до казао да је послан од Бога. Но горди п упорнп свештеници небп му то примили за доказ; с тога пм Исус и недаде онда никаквога знака већ пм само наговести, да ће доћи време кад ће им он дати очити знак свога божанства. Храм је светпња јер је обиталиште самога Бога. А Исус је КоптдокикЂ, те с тога је тело вегоао истиискп храм божпји. Свештенпцп беху готовп да осуде Исуса на смрт, дакле да убију тедо његово. И ево зашто им Исус рече: „разрушпте овај храм (т. ј: тело моје) и ја ћу га за три дана подићи (т. ј: васкрснути)." Овпм он наговести своје васкрсење а с тим уједно исказа да је он послан од Бога. Но свештеници не разумеше реч његову и помислише да он говори о хрпму јерусалимском, па с тога му и одговорпше: „четрдесет и шест годпна зидао се овај храм докле је довршен, а ти велпш, да га за трп дана можеш подпћи!? Шта ти то говориш?" У исто време, кад једни заражени гордошћу с нодозрењем гледаху па Исуса што пх и-зоблпчи у пороку, др5'ги напротив пораженп његовим чудесима впдоше у њему посланика божпја. Но Исус је знао гата тиња у срцу свакога човека. И почем Јудеји вероваху у њега не с тога што им он одкрпваше учење божије већ с тога што су впделп да чнни чудеса: то им се Исус нехте засада потпуно поверитп и исказати.

Новинарство. Знање је иајвећи украс човека. Арап. посл. Књижевпост, наука, критика, то су трп њежне сестрице, ко.је су се одхраниле на једним грудпма, васпптале у једиом истом заводу. Већ је одавно наш народ осетио потребу и вредност науке, зато се оберучке хваћа и грли све што га води тој узвпшеној цељи. Од дана свога ослобођења Срби су чуда починпли за народно образовање п дотле су довелп на књижевном пољу, да су на се об-