Sion

421

подлежи сумње дјејствителна законитост његовог пријемства, он без смјелости врши своју пастирску службу у цркви и тражи заштите власги својој од грађанског иравителства. А мјешање грађанске власти у црквене послове никада није донјело среће цркви, даино је Делингер казао. То исто и ми Можемо рећи о англиканском епископату. Кад једно црквено друштво или сталеж у цркви тражи помоћи од свјетовне владе ради свога суштаствовања, ту нема праве цркве, ту је незаконит црквени сталеж. Пеопредјељеност такову свога вјероука поњаше прваци богослови англиканске цркве, тражише научним путем да испитају свој вјероук и да тако дођу до темељите истине, — но узалудан им сав труд бјеше. У латинству истине и тражити нису хтјели, јер због неистиности латинске цркве, они и одступише од ње; пак баш да је који из међу научењака богослова и хтјео какав покушај учинити да сблизи англиканску са римском црквом, маса народа, огорчена вјековитом ненавишћу к латинству, стала би на пут таким покушајима у самом зачетку њиовом. Од протестантске цркве свјетлост истине није им могла сијнути, јер неистина протестанства створила је англиканску цркву. „Обратите се к истоку, — са истока свјетлост!" рече им знаменити Овербек. Појединци богослови ночеше из почетка занимати се изсљеђивањем истина православне цркве. Палмер, у првој половини нашег вјека, први је предузео рјешитељни корак к сближењу своје цркве с православном. Него изванредне околности и слабост характера његовог зауставише на пола пута дјело. Гатсерли, учени богослов, проникавши се узвишеношћу православног вјероука, замисли сам најпре примити православље и за тим образовати у Еаглеској обштину људи са задаћом, да проповједају сближење англиканске цркве са православном. Дјелателност његова није се увјенчала оним нлодом, како је то желио Гатсерли, јер спољним начином, без утицања на душу, не могућно је промјенути вјековита