Sion

538

вода однети, ни ватра сагорети, ни лонови отети, са којим се дакде земаљско благо не може никад упоредити; јер се ово благо земаљско не може одржати ни пред једном од споменутих могућих несрећа. Јошт једно: у сваком раду своме будите пажљиви, смотренп, чувајте себе и своју част. Писам вам узадуд напред наговестио, да наш народ и данас проводи живот у борби; с тога можете у своме будућем раду наилазити на многе сметње од туђина; а поред њих можда ће се наћи и својих, који не умеју мислити о народној користи од просвете и унапређавааа, па ће вам завидети и ваш рад дрнити или га обустављати, гледајући у вама не честите раднике у корист народа, него незване госте, који мислите и радите да преотмете љихов хлеб. Познајте дакле напред добро дух света међу којим ћете пословати, паће те онда сваки рад свој моћи и умети удесити и према својим и према туђим потребама. А за добар рад и да вас што снађе, стрпљиво издржите, у уверењу да „не пада снег да номири свет, већ да свака зверка свој покаже траг" и да увек „како ко сије, онако ће и пожњети," дакле од добра добру се надај. Овом иршшком ја бих вам могао још много што-шта посаветовати; али засад нрекидам своје савете у нади, да ћете ви и од сада чувајући лепу успомену о овом заводу, као и о својим наставницима, чешће завиривати у ову школу, са жељом да још што добро п корисно овде чујете; особито кад вас овамо нанесе брига о своме народу. А не мислите, ла ће вам овде врата бити затворена; напротив, сваки од нас досадашњих наставника ваших, неисказано ћемо се радовати, кад год нам се покаже удесна прилика, да вас што посаветујемо за народну корист и унапређавање јер до смрти служити поштено своме српском роду, позив је наш и ваш. Желећи, да одјакошњнм неуморним радом својим за срећу и напредак парода увећате добру славу овог заводљ и на далеко је пронесете, заједно са добрим именом својим и народа свога, сад вам желим сретан растанак са овим заводом и досадањим својим школским друговима!"

Сад да вам и ја, у колико могу, посведочим најпре истину речи старчевих о рђавом руковању са дрквеном имаовином. Овамо у Ст. Србпји заиста у многим местима тако се рћаво рукује са номенутим имањем, да се то неда описати. Ја знам за неке сеоске цр-