Sion

550

борно племе; много пута бејаху растерали Карлове војске и нечувених недела починили у Галијама. Карл дакле, имајући за леђима папство јурну на саксонце, победи их у многим биткама и најпосле мачем у руци натера саксонскога војсковођу јуначину Витикинда да се полатини 785 год. у Атињу сир-Есне. Карл је радио да измири источну са западном црквом и папским наговором хтео је узети за супругу византијску царицу Јерину. Карл је поклонио многе повластице латинском клиру и наредио да се свештенству даје десетак. Он је по ћефу преседавао на црквеним саборима и са свомцарском силом противио се одредбама другог сабора Никејскога, који беше наредио 787 год. да се св. иконе поштују по староме обичају 1 ). Сабор ФранкФуртски у присуству 800 и више епископа беше анатемисао свакога, који би се усудио штовати св. иконе против којих Карл издаде ва свет своје чувене књиге под насловом „Карлове књиге." Римски папа Адријан ћутао је као стена , бојећи се да пе увреди императора Карла и тиме се изневерио својој пастирској дужности. Црква латинска одма после смрти Карла наредила је , да се св. иконе поштују, и овај чланак вере држи и сада; иа зашто се је устручавала да искрено исповеди ту своју веру за живота Карла ? Није ли дакле јасно, да се у Риму вера учи и проповеда онако, како захтевају интереси папске столице? Ко ће одрећи, да источна црква није још у старо добапоправљала верозаконске заблуде западне цркве ? Где је истина? На западу или на истоку? Папство већ на западу беше стрпало под своје ноге и најмању опозицију; шпањска црква лежала је усамрћена пред вогпма Арапа; црква Француска , која беше строго укорила 817-те год. папу Григорија IV и запретила му, да се немеша у њену црквену администрапију, иначе да ће га одлучити, деветог је века већ почела пропадати, грамзећи за богаством и дворским частима. Ко дакле да стане ва пут ширењу папства и ње; ) Вид. дела сабора ФранкФуртскога 794 год. и деда II. сабора Никејскога 787 године.