Sion

551

гове дентрализације? Ко да му се узпротиви, кад је оно бацало с престолазаконе владаре, частило нечастиве, ласкањем дворским страстима подражавало? Но историја нам сведочи, да се је вавек на црквеној позорници појављивао који челичан човек баш у одсудном тренутку и цркву од ропства спасавао, једним ударцем рушећи све папске планове. Тај човек на истоку беше високоучевни Фоције. Ми се нећемо овде да упуштамо потанко у животопис Фоцијев; далеко од нас и помисао да оправдавамо његово понашање са својим законим патријархом бл. Игњатијем. Ми све ово остављамо на страну, јер је историја одавно изрекла своју последњу реч о Фоцију и подлом понашању римске столице према њега. Овде само велимо, да ће списи Фоцијеви вавек лепо место запремати у библиотекама учењака, и да се све верске заблуде и друге махне, које је он пребацивао римској столици и сада налазе у књигама рвмске цркве и њених приврженика. Односно Фоција ми смо у стању да смело упитамо римске повесничаре и латинске канонисте овако: или је Фоције био закони патријарх, или није? Ако је био закони, зашто га није признала римска столица, чим се је упокоио бл. Игњатије? Ако ли је био незакони, шта више несиособан за свештенство, — како је могао да постане закони? У каноничном латинском праву има незаконитости, које се могу поправити; али их има и таквих, које ни сами, непогрешљиви папа није вредан да поравна, а таква је била Фоцијева, као што веле латинци. Ма какви да је био Фоције, између Рима и Цариграда није се водио спор о личности Фоцијевој , него је туна била начелна борба. Рим је нападао, а Цариград је одбијао насртај; Рим је одрицао права цариградске патријаршије, а Фоције их је витешки бранио. Ето у чему се састоји жалосна црквена борба између истока и запада! Рим је већ онда заступао у цркви начела олигархична, апсолутна, а Цариград начела демократична; сад нека читаоци расуде, које на кривоме, ко ли на правоме путу!. -. Ми изостављамо претрес верозаконске распре између