Sion

242

на страни другог латинско - римског био је предводитељ архиепискои Спљетски, митрооолит Далматински Јован. Православни епископ Нонски Глигорије, увидав велику опастносг за православну цркву и за словенски језик, а немогући је одклонити, нити одолетн жестокој навали Латина и њиховим многобројним сљедбеницима, реши се на посљедње средство, а то је: да се изчупа сасвим изпод власти митроиолита латинске вароши Сплета, а с гим и од папе и римске цркве, које одма и учини. Али тај његов поступак јако озлоједи не само Датињане, већ и многе Србе у Хрватској и Далмацији. С тога једногласно реше, да се то дело да на суд једном впше јерархијском суду. Па иошто беше на гласању више написта, него ли приврженика православља, и пошто се на страни паписта нахођаху кнежеви хрватски Томислав и српски Михаило са свима њиховим великашима, — то буде решено, да се то дело преда на решење папском, а не цариградском-патријаршеском суду. У овоме је највећу улогу играо Јован, митрополит Далматински. — Природно је било очекивати да ће то дело бити решено онако, како је се од нане могло и очекивати. — Папа Јован VIII умссто да реши оно што су спорне стране у молби својој тражиле, а он наједанпут шаље своје легате: Јована Анконског и Л.ава Пренестанског са својом врло лукавом посланицом. У својој меденој посланици папа одговара целом сриском народу и кнежевима, да они остану верни латинском језику и римској цркви, а да баце словенски „варварски" језик. А да би пак вазда у љубави били и живели с њим то им заповеда: да се покоре и повинују његовом послаништву; у случају ако се не покоре и небуду слушали, то им прети ирокелтством — анатемом, и одлучењем од цркве. — Заповедајући да служе службу божију на латинском, а не на славено-срнском језику, он у посланици својој вели: „Син је дужан говорити и учити оно, чему га учи његов отац." И назива сваког оног јеретиком, који иначе постутш и који би поступао и даље против његове жеље. 1 ) Ј ) Ериа. X. ш РаЈг. сигз. сопр1. 4. СХХХП. со1. 809. ]?аг. т. III. р. 94—95 — Гдас. кљ. VI. 85—87 стр.