Sion

328

ми ипак нећемо се о н>има у говору нашем распростирати. Само ћемо још додати ово: тело св. Савве, посде смрти, па све до спаљивања, бидо је предметом клањања и високог уважења од стране српског народа. Пошто су Турци завдадади српским народом, они су спазиди и увидиди, да мошти св. Савве пробуђују народни дух ка ослобођењу испод ига турскога, те због тога Турци спале мошти св. Првосветитеља српског у 1595 год. на врачару. 1 ) Турци су пак мисдили овим њиховим грубим и нечовечним делом угушити у грудима српским дух и слободу њихову, и таким пачином учинити их вечитом својом рајом. Ади оходи Турци заборавише, да дух св. Савве неподлежи ватри и према овоме да га нису у стању сажећи и уништити. Они заборавише, да ће он вечно у средини Српеког народа живети и српска се срца њиме храбрити и оживљавати а народ утврђивати у хришћанској вери и ватреној љубави ка своме драгом отачаству у правосл. цркви. Дакле, благодарећи заслугама Немање и сина његова Савве, српска црква добила је самосталност на правама Автоквфалне архијепископије (ндставике се.) Да ли је апостскл Петар ^адгод био и доивео у Риму, (спор измебу кдтодичких свештеника и пастога евангеличке вероисноведи 9 и 10 фебруара 1872 г. у гиму.) (наставдк.) Мој противник је говорио о свпма отцима, који тврдише, да је Петар био у Риму. Он нам је прочитао необичио дугачак списак имена, кога је корист сумњива, јер како је једном дати знак осидио се у умовима, као што се обично силе знаци, — како је он једном осилио се до неоспоривог Факта, онда су га сви признади и повторили, с тога, што ми повторавамо један за другим, јер је таки обичај у свету. Дете повторава оно, што је сдушало од оца, а ми повторавамо оно, што су говоридп наши предходници, и кад не би просвећивали ум свој изучавањем наука, никад се не би ослободили од предрасуда, јер просвета није ништа друго, него непреЈ ) Гласн. VIII стр. 195,