Sion, Jul 31, 1875, page 13

425

грешпо, па додао још 90 да се од ових година одузме, што бп значил.0 421 година. Бидодаје 421 или 490 год. по христу, ствар је свакојако важна п знатна па је нетреба тако олако пропустити, но се мора мадо дубље прогледати. Сад што се тпче тога самог Свевлада, ко је , шта је и какав је он ? Кодико се зна, у време владе Анастасија импер. источ. римског (од 491—518) и папе Гедалије у Риму (492—496) спомиње се да је владао у Истрији, Норику, Панонији, Далмацији, данашњој и Правој Србији, и т. д. краљ Свевлад, коме је дао управу над готоСрбима у Панонији велики Теодорик; док је овај владао у дан. србском Тропољу (473—487) и у Италији (490—526). Овај је Свевлад био ц владао тим земљама све до 580 год. Кад је умрво и оставио владу својим синовпма Брусу (илп Борису) Татили и Остројилу. Најстарији син му Борис, илп Брус, заузме престо свог ода, а остали двојица с мачем и огњем оду у Италију да тамо себи траже среће. То је све што се о Свевладу зна, који је око 490 год. иа до 530 владао у овим земљама, но по готским писцима, као зависни владаоц од Теодорика Готског владаоца. Од овог Свевлада и почиње управо Србо-Хрватска држава бивати за се, независна, велика и сплна док је не утаманише Авари, а док Србо-Хрвати опет из дан. Ђерманије неослободише и неочистише сву ту земљу србску од туђинаца. Да је овај Свевлад само неки готски накаламак, и да готски писци мешају независног срп. првог владаоца и краља у овим земљама Свевлада, са неким никад не бившпм Готом и иодложником Теодориковпм, који само све и сва држаху за Готе, јасио се видп из добро написаних чланака г. Николајевића у Лет. срп. који излазише неколико година. Овде о томе немамо места да више говоримо, па за то ту ствар и остављамо подпуно уверени: да се ту спомиње Свевлад србо-хрватскп владаоц из петог века. Што се пак ту спомиње Ариманска јерес погана, о тој ћемо говорити на другом месту, а овде продужавамо наш рад даље. Тако исто: да је Свевлад био из дае. Ђерманије Србин, а не Гот, казаћемо такође ца другом месту. Ја сам одкопавао и гроб једаи код овог монастиришта, но како људи није било, и како је се већ смркло, морао сам тај рад прекинутп, па се вратити кући кмета Ивана, где смо и преноћили. Целу ноћ скоро нисам могао ни тренути, а камо ли ока склопити, које од претераног умора, које од влаге из подрума и поливена земљана непомошћена пода, а које од велика мириса разна суха цвећа. Мој друг наиротив спаваше тако рећи мртвим спом и једва га сутрадан, лицем на Петров-дан, доста доцкан пробудих. Још није ни