Sion

425

грешпо, па додао још 90 да се од ових година одузме, што бп значил.0 421 година. Бидодаје 421 или 490 год. по христу, ствар је свакојако важна п знатна па је нетреба тако олако пропустити, но се мора мадо дубље прогледати. Сад што се тпче тога самог Свевлада, ко је , шта је и какав је он ? Кодико се зна, у време владе Анастасија импер. источ. римског (од 491—518) и папе Гедалије у Риму (492—496) спомиње се да је владао у Истрији, Норику, Панонији, Далмацији, данашњој и Правој Србији, и т. д. краљ Свевлад, коме је дао управу над готоСрбима у Панонији велики Теодорик; док је овај владао у дан. србском Тропољу (473—487) и у Италији (490—526). Овај је Свевлад био ц владао тим земљама све до 580 год. Кад је умрво и оставио владу својим синовпма Брусу (илп Борису) Татили и Остројилу. Најстарији син му Борис, илп Брус, заузме престо свог ода, а остали двојица с мачем и огњем оду у Италију да тамо себи траже среће. То је све што се о Свевладу зна, који је око 490 год. иа до 530 владао у овим земљама, но по готским писцима, као зависни владаоц од Теодорика Готског владаоца. Од овог Свевлада и почиње управо Србо-Хрватска држава бивати за се, независна, велика и сплна док је не утаманише Авари, а док Србо-Хрвати опет из дан. Ђерманије неослободише и неочистише сву ту земљу србску од туђинаца. Да је овај Свевлад само неки готски накаламак, и да готски писци мешају независног срп. првог владаоца и краља у овим земљама Свевлада, са неким никад не бившпм Готом и иодложником Теодориковпм, који само све и сва држаху за Готе, јасио се видп из добро написаних чланака г. Николајевића у Лет. срп. који излазише неколико година. Овде о томе немамо места да више говоримо, па за то ту ствар и остављамо подпуно уверени: да се ту спомиње Свевлад србо-хрватскп владаоц из петог века. Што се пак ту спомиње Ариманска јерес погана, о тој ћемо говорити на другом месту, а овде продужавамо наш рад даље. Тако исто: да је Свевлад био из дае. Ђерманије Србин, а не Гот, казаћемо такође ца другом месту. Ја сам одкопавао и гроб једаи код овог монастиришта, но како људи није било, и како је се већ смркло, морао сам тај рад прекинутп, па се вратити кући кмета Ивана, где смо и преноћили. Целу ноћ скоро нисам могао ни тренути, а камо ли ока склопити, које од претераног умора, које од влаге из подрума и поливена земљана непомошћена пода, а које од велика мириса разна суха цвећа. Мој друг наиротив спаваше тако рећи мртвим спом и једва га сутрадан, лицем на Петров-дан, доста доцкан пробудих. Још није ни