Sion

538

Односно овога ћутања Библије ја морам овде да учиним приметбу, која ће бити врло умесна. Кардинал Белармин вели, да се из ћутања Бнблије може закључити, да је св. Петар био у Риму, а међутим Кардинал Бароније уверава , да се из ћутања Библије не може закључити, да је Петар кадгод био у Вавилону. Дакле један Кардинал вели, да ћутање Библије служи као доказ живљења Петрова у Риму , а други тврди, да ћутање Библије не може се узети као доказ , да је Петар био у Вавилону. Како се види, ви сматрате ћутање као какву растегљиву ствар, коју према приликама, растежете то на једну, то на другу страну. Но ако се из ћутања Библије може извести закључак, да је Петар био у Рпму, онда посретством сравнења ја могу рећи. Тјер у својој историји конзулства и царства ништа не говори о путовању Наполеона I у северо-американске државе, нити пак о томе, да је он походио Вашингтон. Почем, дакле, Тјер о томе не говори, онда је Наполеон био у Америци и у Вашингтону. Зар се оваки закључак логично може допустити , господо? Заиста не, с тога , што Тјер о томе не говори на том основу, што Наполеон није тамо ни био. Ето почему из ћутања Библије ја изводим свој закључак, т. ј. да Петар нпје био у Риму. Ја се држим доказа ћутања и објаснићу , да је оно — ћутање — позитиван, а не одричући доказ. Кад Библија неби морала да се занима п неби се занимала првоначелном судбом цркве, у таком случају сувремена јој историја могла би да попуни ову празннну односно овога нсторијскога Факта, о коме ми споримо. Но Библија није могла да се не занима, п заиста се занимала првоначелном историјом цркве па с тога мп морамо да црпимо т саме Библије најглавније догаћаје ове историје. Но шта је у суштини , тако названа „Радња апостола?" То није иишта друго , него права, званична, верна, специјална историја ночетка , развијћа , усиеха , гонења и торжанства првобитне цркве. Главна цељ је ове историје — прпчање о радовима славних апостола. На ово је изабран историк Лука , који се јавља у овом случају као специјалан битописац. историк законити, историк безиристрастан, јер он је био историк богодухновен. Да ли је он могао прећутати о путовању Петрову у Рим? Не, није могао, — с тога што, као богодухновен и безпристрасан историк, он нијеимао основа да прећути Факт оваке важности. Он увек говори о Петру, да је се овај аностол трудио ради Госнода , он говори о његовом живље,њу у Самарији , говори о његовом живљењу у Л.иди, говори о