Sion

534

његовом живљењ}' у Јопији, — о његовом живљењу у Ћесарнји, он толико иута говори о његовом иојаиљељу у Јерасилиму. Па да ли је он могао да не каже ништа о његовом живљењу у Риму? Један од наших противника исказао је мисао , да је ћутање овде било умесно, јер би се иначе компромиговао Петар. Ово објаснење нма мање значаја него сенка, јер кад би баш и то допустили, да је кадгод била опасност , опет је она свакојако престала била у то време, кад је Лука писао. Дакле он није могао компромитоватп Петра, а на тај начин морао би испричати о путовању Петрову у Рим, јер , и да не говоримо већ о свему ономе, што су доцније приписивали Петру , неможе се никако одрицати , да се у овом првоначелном аностолском сабору личност његова , како по ауторитету речи, тако и по зиачајности његових дела, јавља као првенствујућа, — па с тога Лука и није могао ћутећки прећи ову првенствујућу личност, за којом иде одма личност Пав та — сасуда избранога , — Павла , који је имао специјално пуномоћство . које се равњало правом апостолству. Кад би Петар био у Риму , онда зашто би Лука пропустио да исприча о томе? Кад он не би описивао ничијега доласка у Рим, онда би то било појмљиво; но он је описао до ј ајмањих ситница путовање Павла, који у првоначелном апостолском сабору игра другостепену улогу , и кога путовање пма тек другостепени значај. Како бп дакле могло бити то , да он ништа не каже о овоме првенствујућем лицу првоначелнога апостолског сабора и о његовом тако важном путовању ? Зашто он говори о једном , а о другом ћути? Да ли би се ово слагало са безиристрасношћу богодуховнога писца? Ја мислим да се не би слагало, па с тога, бранећи част самога историка писца, морам рећи, да кад он о овоме путовању не говори, значи , да оно није ни имало места, а то ће рећи: није га ни било. Али мени говоре, да је живљење Петрово у Риму ч>акт, почем о њему спомињу сувременици, — а ја опет велим , да богодухновени, природни, истинити и првоначелни историк о њему не говори, да он о томе није казао ни речп , и да се така несправедљивост, така пристрастност с његове стране неможе допустити. Кад првоначелни историк о томе не говори , онда какп значај могу имати тврђења доцнпјих историка, и утолико пре, што између ових доцнијих нема ни једнога сведока — очевидца, и што они нису ништа друго , него сведоци (1е аисШи. Како ви можете да не дате преимућства ауторитету првоначелног исгорика, кад му п сами доцнији, као што ћете видети, не противурече?