Sion

630

поврати. Велимо да се врати одмах одкуда је и дошда, не у памери тој , да она за момка , за кога је била побегла, непође, него зато: да би се с једне стране шкандалозни обичај добегавања утамањивао; а с друге, да би се тим постуиком пропису казнитедног закопа одговорило, кои веди : „Човек, кои на општу саблазп живи с каквом женском заједно и невенчан, па на опомену вдасти неЛе да се раздвоји, да се казеи затвором од десет до тридесет дана ') Таким начином би неоцењене користи бидо и по морал и по избор момка и девојке. И поред тога, што би се за кратко време брукави обичај добегавања сасвим искоренио, и што никад оних немилих случајева било неби, да отац на рођењу кћер као на турчина мрзи, јер пошто се она вратила своме оцу, она одатде иди ће за истога са нотпуним одобрењем родитељским удата бити, иди ће и сама вером преврнути. Иетина , да би могдо у оваком случају бити прилика, где отац просто из ината или користољубивосги такву удају неодобрава, и у оваком случају момак би имао права, да се девојачки отац пита : из каквог узрока своју кћер за њега неда, те би се онда могдо поступити по поменутим наређегвима духовне и грађанске вдасти. Но ово велимо само зато, што већ постоје та наређења, ади никад неби били за то, да се на овај начин девојка од оца отима, него да то све буде мирним начином. Јер шта зна девојка ? Младост, лудост. Она мисли штогод лети то се једе. Ако икои, заиста родитељи више могу својој деци добра пожелети него сама она. У овоме нас тврђењу грозан један случај, кои се скоро у нашој окодини десио, коме смо очевидци биди, довољно потпомаже: Девојка једна из другог села побегне за момка једног и, разуме се, са одобрењем очиним испита и венча. Отац је, истина, дао одобрење зато, што није мого девојку сам дочепати да јој суди , али га је поетупак кћери његове тако Ј ) Тамо^Ј. 365 тач.^11.