Sjećate li se još?

Друга минута нек' припада женама машим. Ком су то од страха прерано осједиле косе 7 Које то радио најтеже послове дању,

А ноћу снивао страшне и језиве снове

И ноћни мир проламао очајним криком 2 Оне су кроз четири бескрајне године дана Дневно у поворкама чекале на комад хљеба Док су принцезе и остале богате класе Имали свега, свега, свега —' IJ

Оне су примале кратка и страшна писма: Један је опет на бојишту јуначки пао...

Чије оно бијаху сузе и промукли крици Када је данима мољакао мизерну ренту 2 Њега је нестало а ви сте остале саме.

Ако се је вратио - био је сакат и богаљ!

Тако је било велико вријеме оно – Четири бескрајне године... мислите на тог

Бомба убија 120 дјеце

Сва ратна звјерства, ма како она страшна била, превазишао је догођај у Карлсруе на брашанчево 1916 ·г. Тога дана је 120 дјеце усред града стајало пред једним путујућим циркусом и једва су чекали кад ће ЗЕОНО Дати знак да се у циркус улази. Наједном је долетио енглески авион и са бомбом поубијао сву ту дјецу.

Ко је тај призор видио, тај то никад у животу неће заборавити. Слика је била ужасна. Најприје језиви | врисак дјеце. Онда трзање малих тјелеса у посљедњим смртним мукама. Затим несретне мајке... Оне су избезумљене цијелу ноћ трчале неосвјетљеним улицама, именом дозивале своју дјецу, која се нијесу одазивала... Очајна

— 263