Sjećate li se još?

крика несретних мајки, тек касно у ноћи губила се у споредним улицама.

На мјесту несреће било је најжалосније. Несретне мајке су у хрпи растргане дјеце (ватрогасци су растргану дјецу и разбацане ручице, ножице и остало прикупили иу једну корпу сложили) дрхћућим рукама вадиле ручице и ножице своје убијене дјеце и кретале кућама својим...

(Из њемачких новина „Кифхајзер“)

У објекту 143 (аустриске) фабрике муниције у Мелерсдорфу радило је 450 дјевојака.

„.... 18 септембра 1918, 6 минута до 12 сати, догодила се страховита несрећа. 60 дугачких столова налазило се у једној дворани. Код свака два стола стајало је отворено по једно буре барута, велико отприлике као буре за цемент, дакле 60 отворених бурета барута, а осим тога ту је лежало око 1000 већ напуњених топовских чаура. Једна искра, један пламичак, који је као муња кроз сву салу пролетио, затим друга искра, трећа и т. д. За двије минуте било је све у мору пламена. Само су се двије секунде чули избезумљени крици унесрећених.....

Руке су ми дрхтале, очи се овлажиле. Пред вратима у унутрашњем дјелу дворане лежала је гомила лешина као наслагане пуне вреће. Одби нас натраг један врући вал, који је заударао спаљеном косом, спаљеним одјелима и спаљеним месом. И када су посљедње топовске чауре експлодирале, дотрчаше ватрогасци и почеше сипати у салу јаке млазове воде. Под млазевима воде извукосмо сиромашна створења из дворане.

Једну жену, која је била у другом стању, нађосмо набодену на једном комаду жељеза. Дјете је напола ви сјело из тјела и изгорјело. Остале су висјели с главама на прозорима са жељезним решеткама.

(Т. М. очевидац)