Školski glasnik, May 31, 1913, page 17

Вр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 178.

На крајевима оловне жице утврђен је један гајтан, којије спојен са жицом снроводницом. Над магнетом има гвоздена плоча велика као иетокрунаш а танка као обична артија. Између плоче и магнета има мало празно место. Над гвозденом плочом је заклопац. Он има отвор као точир. Кроз тај отвор може се лепо видети плоча. Над заклопцем има једна лула, кад се у њу дува чује се глас као из дечје трумбете.) в. Кад смо видели како је телефон удешен, сад ћемо видети како он ради. Кад ударимо руком о сто на којем је просуто мало песка шта ћемо опазити? (Чућемо звук и видећемо да се зрна песка иокренула.) А шта ћемо опазити кад гудалом превучемо преко жице на вијолинн (ћеманету, егедама, гуслама?) Жнца ће затрептати и чућемо звук. Шта мора бити кад постаје звук којег ми треба да чујемо? (Ствар која ће дати звук мора се покренути (затрептати, задрхтати) и звук треба да допре до нашег слуха.) Шта више сваки глас који изговоримо покрене ваздух, а то кретање ширп се брзо и то са 333 т у секунду. Шта бива кад звук дође у наше ухо? (Он иокрене бубањ те затрепти.) А гата буде после тога? (Бубањ пренесе трептање на унутрашње ухо и на жице за слушање, ови посе звук у мозак и тако сазнамо реч или говор.) Скупљање: Реците како посгане оно што чујемо? (Кад се додирују две ствари постане звук. Ако он допре до нашег уха, иокрене бубањ. Бубањ пренесе трептање на унутрашње ухо и на живце за слушање; живцн носе звук у мозак и тако сазнамо за звук.) Исто тако бива и на телефону. У чега говоримо на телефону? (У шкољку.) Куда допре звук од изговорене речи? (На гвоздену плочу у телефону.) Шта ради таласање звука са танком гвозденом плочом? (Покрепе је.) Чега ће се дотакнути плоча кад затрепти, ма се и најмање покренула? (Са врхом или полом од магнета.) Брзим додиром плоче са полом од магнета мења се непрестано снага у магнету. Шта ће изазвати магнетска снага у савијутцима жице, којом је магнет омотан? (Изазваће магнетско-електричну стру.ју.) Куда ће даље ићи магнетско-електрична струја? (У гајтан и у жице спроводнице.) Шта ће, дакле, бити између места са којег се телефонира и оног куда се телефонира? (Оба се морају спојити жицом спроводницом.) Шта мора, дакле, бпти и на оној другој станици? (Телефон.)

Докле ће ићн електрична струја? (До телефона на другој станици.) Шта ће радити електрична струја на другој станици? (Она ће и тамо кренути гвоздену плочу да затрепти.) Затрептана плоча ће и у другом телефону дати исти таки глас као и ова у првом. С тога ће се на другој станици по звуку познати глас а и онај ко говори. Скупљање: Реците како постане говор у телефону на другој станици? (Кад се у шкољку телефонску говори, тада таласи звука покрену гвоздену плочу. Својим непрестаним трептањем она се додирује са полом магнета. Тиме постају електричне струје у оловној жнци. Оне иду кроз гајтан и жицу спроводницу на другу станнцу и стварају исте промене и на плочи оног телефона. Тако морају постати и тамо исти таласи звука и исте речи п гласовн као и на првој станици. IV. Закључно скупљање: Опишите сад још једанпут телефон. Реците како постаје говор па другој станици помоћу говора са првог телефона. Оп. Закључно скупљање може се п писмено извести.

Из праксе. ПРОСЛАВА II. АПРИЛА. Намера ми је изнети слику о држању ове прописане државне светковине. Да не бих — како-год — пао у ту немилу погрешку, да изађем пред децу сваке године једним и истим „говором", тако сам удешавао, сваке годпне, да говорим о другој „темп". Наравно, да те све „теме" могу бити у оквиру онога, што садрже у себи закони, који су донесени 11. апрнла 1848. године. Бво, дакле, како сам ове године говорио: Децо! Пазите на мене. Сад ћу вам казати, какав је данас дан и, за што га ми- славимо? Слушајте овамо! У једиом месту је живео један стар човек, кога су сви људи звали: чича Тима. Тај чича Тима је био тако јако стар, да је већ једва могао ићи. Чича Тима је нмао једног унука, који се звао Златоје. Златоје је ишао у IV. разр. српске основне школе. Добро се учпо. Кад год је из школе дошао кући, а он је узео књигу, па је читао иред дедом. Стари чича Тима се радовао, што му је унук тако