Školski glasnik

Вр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 178.

На крајевима оловне жице утврђен је један гајтан, којије спојен са жицом снроводницом. Над магнетом има гвоздена плоча велика као иетокрунаш а танка као обична артија. Између плоче и магнета има мало празно место. Над гвозденом плочом је заклопац. Он има отвор као точир. Кроз тај отвор може се лепо видети плоча. Над заклопцем има једна лула, кад се у њу дува чује се глас као из дечје трумбете.) в. Кад смо видели како је телефон удешен, сад ћемо видети како он ради. Кад ударимо руком о сто на којем је просуто мало песка шта ћемо опазити? (Чућемо звук и видећемо да се зрна песка иокренула.) А шта ћемо опазити кад гудалом превучемо преко жице на вијолинн (ћеманету, егедама, гуслама?) Жнца ће затрептати и чућемо звук. Шта мора бити кад постаје звук којег ми треба да чујемо? (Ствар која ће дати звук мора се покренути (затрептати, задрхтати) и звук треба да допре до нашег слуха.) Шта више сваки глас који изговоримо покрене ваздух, а то кретање ширп се брзо и то са 333 т у секунду. Шта бива кад звук дође у наше ухо? (Он иокрене бубањ те затрепти.) А гата буде после тога? (Бубањ пренесе трептање на унутрашње ухо и на жице за слушање, ови посе звук у мозак и тако сазнамо реч или говор.) Скупљање: Реците како посгане оно што чујемо? (Кад се додирују две ствари постане звук. Ако он допре до нашег уха, иокрене бубањ. Бубањ пренесе трептање на унутрашње ухо и на живце за слушање; живцн носе звук у мозак и тако сазнамо за звук.) Исто тако бива и на телефону. У чега говоримо на телефону? (У шкољку.) Куда допре звук од изговорене речи? (На гвоздену плочу у телефону.) Шта ради таласање звука са танком гвозденом плочом? (Покрепе је.) Чега ће се дотакнути плоча кад затрепти, ма се и најмање покренула? (Са врхом или полом од магнета.) Брзим додиром плоче са полом од магнета мења се непрестано снага у магнету. Шта ће изазвати магнетска снага у савијутцима жице, којом је магнет омотан? (Изазваће магнетско-електричну стру.ју.) Куда ће даље ићи магнетско-електрична струја? (У гајтан и у жице спроводнице.) Шта ће, дакле, бити између места са којег се телефонира и оног куда се телефонира? (Оба се морају спојити жицом спроводницом.) Шта мора, дакле, бпти и на оној другој станици? (Телефон.)

Докле ће ићн електрична струја? (До телефона на другој станици.) Шта ће радити електрична струја на другој станици? (Она ће и тамо кренути гвоздену плочу да затрепти.) Затрептана плоча ће и у другом телефону дати исти таки глас као и ова у првом. С тога ће се на другој станици по звуку познати глас а и онај ко говори. Скупљање: Реците како постане говор у телефону на другој станици? (Кад се у шкољку телефонску говори, тада таласи звука покрену гвоздену плочу. Својим непрестаним трептањем она се додирује са полом магнета. Тиме постају електричне струје у оловној жнци. Оне иду кроз гајтан и жицу спроводницу на другу станнцу и стварају исте промене и на плочи оног телефона. Тако морају постати и тамо исти таласи звука и исте речи п гласовн као и на првој станици. IV. Закључно скупљање: Опишите сад још једанпут телефон. Реците како постаје говор па другој станици помоћу говора са првог телефона. Оп. Закључно скупљање може се п писмено извести.

Из праксе. ПРОСЛАВА II. АПРИЛА. Намера ми је изнети слику о држању ове прописане државне светковине. Да не бих — како-год — пао у ту немилу погрешку, да изађем пред децу сваке године једним и истим „говором", тако сам удешавао, сваке годпне, да говорим о другој „темп". Наравно, да те све „теме" могу бити у оквиру онога, што садрже у себи закони, који су донесени 11. апрнла 1848. године. Бво, дакле, како сам ове године говорио: Децо! Пазите на мене. Сад ћу вам казати, какав је данас дан и, за што га ми- славимо? Слушајте овамо! У једиом месту је живео један стар човек, кога су сви људи звали: чича Тима. Тај чича Тима је био тако јако стар, да је већ једва могао ићи. Чича Тима је нмао једног унука, који се звао Златоје. Златоје је ишао у IV. разр. српске основне школе. Добро се учпо. Кад год је из школе дошао кући, а он је узео књигу, па је читао иред дедом. Стари чича Тима се радовао, што му је унук тако