Školski list

87

наиглавнии е узрокт* христилнсгво, кое су ови жителви већомЂ страномт. и ире више стотина година примили , а ст> нвимт-. снагу и благословт. за изображенЂ. Наиглавниа стварв , ко 1 омђ се народи едант, одт, другог Б разликум, езикт. е. Евронеки народи говоре различним езицима , алт> разлике нису свудт. еднаке , има више езика, кои се нознаго да су едногт, иорекла. Тако су на гогу и занаду Евроме Талилни, Французи, Шаанволци и Норгугалци, и кт, нвима припадагоћи Власи , нгго сви сроднимт, езицима говоре, кои су одт, староримскогЂ илт, латинскогв изашли, заго се и зову латински народи. Има ихб свега нреко 70. милиона лгоди. Сви жителБи држава немачки, едант, део Шваицерске и Аустрие, после Велгианци, Холандези, Денемарчани, Швеђани и Норвежани говоре сроднимт, езицима немачкимт,, и ови се зову немачки народи. Живе у среди Европе и западосеверу. Има ихђ нреко 60 милиона. Енглески е езикЂ смеса од-б латинскогЋ и немачкогт,. ЖителБи рускогт, царства , и већа часгт, аусгрискогЂ и турскога, као и нека частт. праиске, говоре сроднимт езицима, и ово се зову славенски народи, као Руси, Полаци, 4еси, Словаци , на северу , Словенци, Хрвати, Срби и Бугари на гогоистоку. Има ихт. преко 80 милиона. Особити су езици у Еврони : маџарски, турски и грчки, кои самце стое. Одђ сви жителн Европе четврте-пете части хрисгилни су, а остало су муамедовци и Чивути. Христиани неснадан) сви к б еднои цркви, него су на три иоде.тђни, римску, протестангску и нравос л а в н у. Римскои цркви нрипадаго латински народи, алв и силзн б Немацт, и Славенинт, : Талипни , ШнанБолици , Португалци, Французи, Велгианци, Ирландези, гожни Немци као Ваврци и г. д., већа частт. АусЈрианаца, млоги Шваицерци. и Полнци. Сви стов под-б едномт, врховномт, главомт, римпапомђ .