Školski list

35

находе животописи славних србских мужева и красне народне песме кое осећанћ родо.поблл негуго у срдцама србских синова. — Камо лепе наше среће да ние овако као што се овде морадох изадати, али кад садашнћост показуе да е у ствари самоД тако и шшт горе, то смо уверени, да би комунска школа пренебрегла наше име, наше писмо, нашу прошлост, наше шнаке и наше народне песме; или другим речма: све што е србину наимилие, што србина србином чини, и што нас е у народноИ свести и заедници одржати кадро, постало би страним и туђим оноВ деци србскоИ, коа би у место свое верозаконске школе у комунску школу ићп морала. Притом на уму имати валд, да кад би се у Славонш и у ХрватскоВ завеле комунске школе, то би по истом начелу морале се такове школе и у УгарскоИ завести, и онда бв Нови Сад, Сомбор, Бечкерек, Кикинда и сва остала наша србска места добила, у место досадашнБих своих школа, заедничке школе са своим суграђанима. Наравно да би се у тим школама мађарски и немачки език сматрао као главни, п србски и црквенославенски морао би сасвим изостати. Ко то неверуе, тав нека се упозна са римокатоличким школама у Суботици, Сомбору и другим бунЈвачким местима у БачкоВ, пак ће моћи дознати, колико се у тим школама народни език већине ученика' у обзир узима, и моћи ће заклмчитп шта би било и са нашим езиком у комунским школама по БачкоВ, Банату, у Баранви И у Будимском пределу. У нашоИ народноД школи предае се и црквено понн!, и сваки србин радуе се неисказано кад му сннчић апостол чита или у цркви страну држи; томе црквеном полнго и уводешо у црквени живот уче децу наши србски учителви; у комунскоН школи нит би морао нит би можда смео и умео учителБ оваким стварима децу нашу учити, и она би одрасла без лгобави к' свошВ цркви, без оног осећанл и одушевленн, што побуђуго наши прости али красни и узвишени обреди у срдцима оних, кои су с нБима одрасли, и у НБИма се из детинБства вештбали, Осим свиго овде излож-ених школскћх предмета, што се У иашим доброуређеним верозаксшскин школама са успехом уче, предаго наши учителБи ра.чун, писан4 србско, читан4 и писанб с латиннцом, немачко читан4 с разумеванки и пИсан^, а гдешто и граматику, па напоследку, где околности и потреба захтева, шш и мађарско читан4 и писан^, а уз стварно