Školski list

— 175 —

у Јамени. Дао Бог, да му се његово имање устостручи. Његова частаа породица да сретна и дуговечна буде, а да се и друга браћа Срби на овога дарежљивога брата Србина угледају. Евала му! И наши су Јаменци овом приликом дали на школ. фопд у новцу и храни. На чему им лепа хвала. Сутра дан у нонедељак искунили смо се опет сви код школе. Ту смо обедовали и около 5 сати после иодне разиђосмо се у љубави и нријатељству својим кућама. Сав трошак за ову нашу славу измирила су браћа Јаменци братском ревеном. У Јамени 1. августа 1890. Ч. В.

•Ј* ЂОРЂЕ КРаАЈСКИ. Тек што минуше четир године од дана смрти Ћ. Лудајића, негда учитеља I. и II. разреда срнске осн. школе суботичке, још нам је у живом спомену оно тужно расположење, које беше владало у круговима срнског грађанства и међу шк. дсчицом у след смрти врсна учитеља, још се није нотнуно накнацио губитак и недостатак школин због дуготрајне болести свога учитеља и промене у настави, а ево постиже исту школу по ново удар, 17. Октобра о. г. нремину јој пре три године стално иза-, брани млади учитељ Ђорђе Ерк.ајски Пушкашев. Покојник је започео свој истина, тешки, али узвишени и општекорисни рад великом а сталном вољом, добром спремом, свежом снагом младости своје и родољубивим пожртвовањем и заиста би оваким расположајем, а и другим лепим својствима својим унапредио школску ствар и просветни живот у месту, да га смрт у томе није нрекинула. Будним оком пратио је наше јавне ствари, одушевљавао се за сваки покрет око унанређења школе и њеног бољитка, нарочито је тежио понашањем и жизотом својим, да колко толко и од своје сгране допринесе како би углед учитељски у опште дошао до своје ираве и заслужене висине. У своме учитељском положају налазио се у нотнуном задовољству, и иоред свију тешкоћа и незгода нретностављао је звање учитељско положајима са мање труда и одговорности а са већим материјалним пробитцима и личним уважењем. За кратко време свога учитељевања стекао је лен број пријатеља и познанства у отменим кућама овдашњим и својим коректним држањем и примерним владањем задобио беше љубав и поверење у грађанству, међу друговима и код родитеља дечијих. Није чудо дакле, што је и поред ружног кишовитог времена укоп, који се обавио 18. октобра о. г. у 3 сахата по подне био сјајан и величанствен. Издане су две смртне објаве: једна од породице и родитеља, а друга од учитељског збора. Соба, у којој је био постављен смртни одпр и мртво тело покојниково, — беше обложена сва црном чохом, но којој изређаше се многи скупоцени венци са широким тракама и сходним нат-